乙酰氨基酚是什么药
Камера и фото-апарат, називи су за уре?а? ко?и служи за ствара?е слика (обично фотографи?а), било по?единачних или у низу, са снима?ем тона или без ?ега, као што ?е то на пример видео камера.[а] Камера ко?а слике прави по?единачно се понекад назива фотографском камером да би се разликовала од видео-камере. Име ?е изведено од латинског camera obscura, (?мрачна комора”), што ?е био рани механизам за про?ектова?е слика у коме ?е цела простори?а функционисала као унутраш?ост модерних фотографских камера, осим што тада ни?е посто?ао начин да се слика забележи него да се ручно нацрта. Камера може да снима вид?иви спектар или било ко?и други део електромагнетног спектра.
Реч камера потиче од camera obscura, што ?е латински за ?тамну комору” и односи се на оригинални уре?а? ко?и се користио за про?ектова?е 2Д слике на равну површину. Модерна фотографска камера ?е еволуирала из камере обскуре. Прву тра?ну фотографи?у снимио ?е 1825. године Жозеф Нисефор Ни?епс.[1]
Истори?а
[уреди | уреди извор]Израз ?камера“ потиче од ?camera obscura“ (латински за мрачне собе).[2] Прототип камере обскуре кориш?ен ?е за посматра?е потпуног помраче?а Сунца буше?ем мале рупе у ?едном зиду мрачног простора и про?ектова?ем пе?зажа изван камере на супротни зид од рупе. Камеру обскуру ?е диза?нирао Леонардо да Винчи,[3] али Гернса?мово об?аш?е?е ?е да ?е Бе?кон знао и посматрао помраче?е. Порта ?е тако?е користио камеру обскуру као алатку за слика?е уметника у сво?о? к?изи из 1558. Маги?а природе.[4]
Прву практичну камеру ?е 1685. развио ?охан ?ен из Немачке и била ?е дово?но мала да се носи.[5] То ?е било око 120 година пре него што су камере кориш?ене ме?у обичним ?удима. Прве камере су биле налик проналаску стакла, фокусира?у?и се на помера?е кути?е са ?единицом за снима?е напред-назад и излага?е фотоосет?иве плоче светлости за снима?е слике. Године 1839. измиш?ена ?е дагеротипска фотографи?а Лу?а Дагера помо?у бакарних плоча и нашироко ?е кориш?ена у ?авности.[6] Године 1841, Вили?ам Фокс Талбот ?е изумео калатипску фотографи?у за снима?е слика на папир.[7]
Камере су имале велики утица? на истори?у, као на пример када се помо?у камера осведочава страшна стварност. На пример, у белги?ско? колони?и Конго почи?ено ?е грубо злостав?а?е над онима ко?и би прикупили ма?е од квоте гуме, те ?е неко камером пренео то свету. То ?е спречило поданике Леополда II да наставе са таквом праксом у Конгу.[8]
Током 2000-их, како су функци?е фотографи?е додате мобилним телефонима, камере су се постепено разви?але.[9]
Заслон и дубинска оштрина
[уреди | уреди извор]Отвор за улаз светлости ?е опрем?ен заслоном (?бленда”) и омогу?ава промену величине и количине светлости и тиме резултат освет?ава?а фотографисане сцене. У?едно важи правило да што ?е ма?и отвор, то ?е ужи упадни зрак захва?еног об?екта и ?егова слика ?е оштри?а – са расту?им заслоном расте и дубинска оштрина слике (по?е испред и иза изоштреног об?екта у коме ?е се об?екти бити оштро исцртани).
Количина упада?у?ег светла зависи од жижне да?ине об?ектива (ко?а одре?у?е просторни угао снима?а), не користи се заслон у апсолутним вредностима ве? се користи бро? заслона ко?и изражава однос жижне да?ине (обележен са ?f“) и отвора заслона. Максимална вредност се зове светлосна ?ачина об?ектива. У случа?у да ?е об?ектив са промен?ивом жижном да?ином (трансфокатор ко?и се тако?е назива и зум) ова вредност зависи од употреб?ене жижне да?ине и светлост об?ектива ?е ве?а за кра?у жижну да?ину (фокусна да?ина).
Затварач
[уреди | уреди извор]Примарни задатак затварача ?е да брани улазак светлости на осет?иви сло? филма у апарат када се са ?име не слика. Време отвара?а затварача приликом експозици?е исто тако утиче на резултат слика?а – што ?е дуже затварач отворен, то ?е више освет?ен филм у камери и то се назива ?време експозици?е”. Ако ?е време експозици?е ве?е ?ав?а се неоштрина због покрета об?екта. Кратком експозици?ом покрет се може ?замрзнути“ хвата?ем ?едног кратког тренутка.
Об?ектив
[уреди | уреди извор]За тачно осликане фотографи?е камеру треба изоштрити да се зраци из об?ектива саставе и сусретну на правом месту на осет?ивом сло?у филма и ако то ни?е случа? тачка на об?екту се не пресликава као тачка, и резултат би била неоштрина. Оштрина се подешава механизмом за изоштрава?е на об?ективу, ко?а цео оптички склоп об?ектива помера напред и назад да би се зраци састали у равни осет?ивог сло?а (изузетак су апарати са фиксним фокусом - то су компактни фото-апарати или мобилни телефони код ко?их ?е ?ачина об?ектива ма?а и код ко?их ?е дубинска оштрина дово?но велика).
Изоштрава?е се може обавити ручно или аутоматски (аутофокус) и решава се на два начина - активним одби?а?ем инфрацрвеног зрака од об?екта ко?и изоштрава камеру или пасивно када камера заоштрава ?одока” где се мери контраст захва?ене сцене. Како активно изоштрава?е иск?учу?е могу?ност промене об?ектива оно се употреб?ава само код компактних камера, док су рефлексни фото-апарати изоштрава?у пасивно и об?ектив се може променити.
Пасивно изоштрава?е не функционише у случа?у недостатка светла и у таквим случа?евима се мора изоштрити ручно, а неки фото-апарати за ова? случа? има?у угра?ене мале лампе ко?е освет?ава?у об?екат снима?а. Ове лампе за освет?ава?е об?еката снима?а могу имати и неки екстерни блицеви.
Подела камера
[уреди | уреди извор]Фото-апарати се могу поделити на неколико начина:
На основу осет?ивог сло?а
[уреди | уреди извор]
.jpg)
- Камере ко?е користе плоче - осет?иви сло?еви су нанесени на стаклене плоче, код камера ко?е су се разви?але на почетку разво?а фотографи?е 185. – 1880. године.
- Камере ко?е користе филм - осет?иви сло? ?е нанесен на целулоидну траку
- Дигиталне камере - код ко?их се користи сензор осет?ив на светло CCD или CMOS и захва?ене информаци?е се дигитално преносе у слике.
На основу конструкци?е
[уреди | уреди извор]- Камере са тражилом - код ко?их фотограф компону?е сво?у фотографи?у у тражилу - посебном прозору поред об?ектива - ко?е не омогу?ава да се об?екат снима?а види кроз об?ектив, ве? приближно показу?е шта би об?ектив могао да захвати.
- Рефлексне камере - ?еднооке (SLR) – опрем?ене тражилом са рефлексним огледалцем, ко?е ?е склопиво и омогу?ава да се сцена ко?е се фотографише одреди кроз об?ектив. У ову категори?у се могу сврстати и неправе рефлексне камере, ко?е нема?у огледало и ко?е приказу?у сцену фотографиса?а на екрану.
- Двооке рефлексне камере - има?у два об?ектива: гор?и об?ектив ствара слику на мат плочи (стаклу) ко?у фотограф може да прати и до?и об?ектив, ко?и служи за експозици?у.
Паралакса
[уреди | уреди извор]Недостатак камера са тражилом и апарата са двооким огледалским апаратима ?е паралакса - просторна разлика изме?у погледа ко?и има фотограф пре снима?а и резултатом снима?а. На великим уда?еностима ?е утица? паралаксе занемар?ив, али на ма?им уда?еностима ?е теже компоновати сцену или предложак. Ова? недостатак се ?ав?а за предлошке ко?и су уда?ени ма?е од ?едног метра од об?ектива.
Марке камера
[уреди | уреди извор]- Agfa
- ARCA-Swiss
- Agilux
- Alpa
- Asahiflex
- Balda
- Bolex
- Braun
- Bronica
- Burke & James
- Cambo
- Canon
- Casio
- Contax
- Corfield
- Coronet
- Ebony
- FED
- Folmer & Schwing
- Fujifilm
- Graflex
- Hasselblad
- Hewlett-Packard
- Holga
- Horseman
- Ilford
- Imaging Solutions Group (ISG)
- Kodak
- Konica
- Leica
- Linhof
- Lomo
- Lumix
- Minolta
- Mamiya
- Minox
- MPP
- Mustek
- Newman & Guardia
- Nikon
- Olympus
- Osaka
- Panasonic
- Panavision
- Pentax
- Petri
- Polaroid
- Praktica
- Reid
- Ricoh
- Rollei
- Samsung
- Sigma Corporation
- Sony
- Thornton-Pickard
- Vivitar
- Voigtl?nder
- Wisner
- Wray
- Yashica
- Zeiss
- Zenit
Напомене
[уреди | уреди извор]Галери?а модела
[уреди | уреди извор]-
Contessa Nettel Tropen Adoro -
FED I -
Kiev -
-
Leica III C -
Yashica TLR - 635.jpg
Види ?ош
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ ?World's oldest photo sold to library”. BBC News. 21. 3. 2002. Приступ?ено 17. 11. 2011. ?The image of an engraving depicting a man leading a horse was made in 1825 by Nicéphore Niépce, who invented a technique known as heliogravure.”
- ^ Lee, Gyu Hyun (2025-08-07). ???? ???, '??? ???? ?? ?? ???' ???? ??” [Yeungnam University Museum Opens Cultural Lecture on 'Korea Reflected in Camera Obscura']. ????. Приступ?ено 2025-08-07.
- ^ Science Today (2025-08-07). ?[???? in Art] ???? ?? ?? '????? ? ??'” ["Leonardo da Vinci," a genius created by curiosity]. YTN ???? (на ?езику: коре?ски). Приступ?ено 2025-08-07.
- ^ ??? ??? ??? '?? ????'” [Initial camera usage is 'Picture aids']. ?????? (на ?езику: коре?ски). 2025-08-07. Приступ?ено 2025-08-07.
- ^ ?[????] '? ?? ?? ???' ??? ?? ????” ['Spring travel must-have item' To know the type of camera right away]. ???? (на ?езику: коре?ски). 2025-08-07. Приступ?ено 2025-08-07.
- ^ Kim, Tae Gwun (2025-08-07). ?[?? ???] 1?9?? ??, ? ??? ??? ?? ???(1787~1851)” [Louis Daguerre (1787-1851), who introduced new photography, a man on January 9th]. www.hani.co.kr (на ?езику: коре?ски). Приступ?ено 2025-08-07.
- ^ Lee, Yun Sun (2025-08-07). ????? ?? ??? ???! ‘??? ?? ?? ??’ [?????_?????]” [Add the study of light to photography! William Henry Fox Talbot]. ???? (на ?езику: коре?ски). Приступ?ено 2025-08-07.
- ^ Park, Min Seek (2025-08-07). ??? ??? ?? ??? ??? ?? ?????...” [The Congolese people expressed regret for cutting their wrists, but...]. ???? (на ?езику: коре?ски). Приступ?ено 2025-08-07.
- ^ Kim, Dong Gwang (2025-08-07). ???? ????? ??? ??? : ?? : ??＆?? : ???21” [The reason why the digital camera went into the cell phone is because]. legacy.www.hani.co.kr. Архивирано из оригинала 06. 12. 2022. г. Приступ?ено 2025-08-07.
Литература
[уреди | уреди извор]- ?. Jeremi? -Fotografski priru?nik, Beograd, 1979.
- V. Moisilovi? - Fotografija, Beograd, 1972.
- O. Kroj - Tako se pove?ava, Beograd, 1979.
- C. ?imkanin -Filmujema na cestach, Martin, 1982.
- A. Baliley-Sve o fotografiji u boji, Zagreb, 1970.
- D. Cheshire -Snimanje kamerom, Zagreb, 1980.
- J. ?mok - Za tajomstvami fotografie, Martin, 1982.
- John Hedgecoe-Foto priru?nik, Zagreb, 1968.
- John Hedgecoe-Sve o fotografiji, Zagreb, 1976.
- M. Fizi – Fotografija Zagreb , 1982.
- M. Hausler -Velika knjiga o fotografiji,Ljubljana, 1976.
- R. Rosing – Vergrossern, Leibcig, 1982.
- Ascher, Steven; Pincus, Edward (2007). The Filmmaker's Handbook: A Comprehensive Guide for the Digital Age
(3 изд.). New York: Penguin Group. ISBN 978-0-452-28678-8. - Frizot, Michel (?ануар 1998). ?Light machines: On the threshold of invention”. Ур.: Michel Frizot. A New History of Photography. Koln, Germany: Konemann. ISBN 978-3-8290-1328-4.
- Gernsheim, Helmut (1986). A Concise History of Photography (3 изд.). Mineola, New York: Dover Publications, Inc. ISBN 978-0-486-25128-8.
- Hirsch, Robert (2000). Seizing the Light: A History of Photography. New York: McGraw-Hill Companies, Inc. ISBN 978-0-697-14361-7.
- Hitchcock, Susan Tyler (20. 9. 2011). Hitchcock, Susan Tyler, ур. National Geographic complete photography. Washington, D.C.: National Geographic Society. ISBN 978-1-4351-3968-8.
- Johnson, William S.; Rice, Mark; Williams, Carla (2005). Therese Mulligan; David Wooters, ур. A History of Photography. Los Angeles, California: Taschen America. ISBN 978-3-8228-4777-0.
- Spira, S.F.; Lothrop, Easton S. Jr.; Spira, Jonathan B. (2001). The History of Photography as Seen Through the Spira Collection. New York: Aperture. ISBN 978-0-89381-953-8.
- Starl, Timm (?ануар 1998). ?A New World of Pictures: The Daguerreotype”. Ур.: Michel Frizot. A New History of Photography. Koln, Germany: Konemann. ISBN 978-3-8290-1328-4.
- Wenczel, Norma (2007). ?Part I – Introducing an Instrument” (PDF). Ур.: Wolfgang Lefèvre. The Optical Camera Obscura II Images and Texts. Inside the Camera Obscura – Optics and Art under the Spell of the Projected Image. Max Planck Institute for the History of Science. стр. 13—30. Архивирано из оригинала (PDF) 2. 4. 2012. г.
- Spira, S. F. The History of Photography as Seen through the Spira Collection. New York: Aperture. 2001. ISBN 0-89381-953-0., 2001. .
- Antonetto, Marco: "Rectaflex – The Magic Reflex". Nassa Watch Gallery, 2002. ISBN 88-87161-01-1
