中国印度洋地区五国官员学者聚滇纵论亚洲一体化

ASEAN 东南亚国家联盟 / 東南亞國家聯盟 Perhimpunan Bangsa-bangsa Asia Tenggara ????????????????????????????????????? Persatuan Negara-negara Asia Tenggara Kapisanan ng mga Bansa ng Timog-Silangang Asya ?????????????? ????????? ??????????? ???????????????????????????????????????? Hi?p h?i các qu?c gia ??ng Nam á
Застава Грб
Крилатица: "One Vision, One Identity, One Community""10 countries, 1 identity"
Химна: The ASEAN Way
Главни град	Индонези?а ?акарта
Службени ?език	Радни ?езици енглески индонежански мала?ски кмерски лаоски кинески та?ландски ви?етнамски тамилски филипински м?анмарски
Државе чланице	10 Бруне? М?анмар Камбо?а Индонези?а Лаос Малези?а Филипини Сингапур Та?ланд Ви?етнам посматрачи Источни Тимор Папуа Нова Гвине?а
Владавина
Облик државе	Регионална организаци?а
— Генерални секретар	Kao Kim Hourn
— Председава?у?а држава	Индонези?а
Истори?а
Ствара?е	‍
— Уговор из Бангкока	8. август 1967.
— Пове?а	16. децембар 2008.
Географи?а
Површина	‍
— укупно	4,464,322 km2
— вода (%)	3,08
Становништво	‍
— 2023.	683.290.000
— густина	144 ст./km2
Привреда
БДП / ПКМ	≈ 2023.
— укупно	12,06 билиона$
— по становнику	17.528$
Остале информаци?е
Временска зона	UTC (UTC +9 до +6:30) 1

百度 这代表着宇宙的七个方向：东、南、西、北、人间、天堂和冥界。

Асоци?аци?а наци?а ?угоисточне Ази?е (енгл. Association of Southeast Asian Nations, ASEAN ) ?е политичка, економска и културна организаци?а зема?а ко?е се налазе у ?угоисточно? Ази?и. Државе се сре?у на годиш?им самитима сваког новембра. Од свог формира?а 8. августа 1967. на иници?ативу Индонези?е, Малези?е, Филипина, Сингапура, и Та?ланда, чланство организаци?е ?е проширено ук?учива?ем Бруне?а, Камбо?е, Лаоса, М?анмара, и Ви?етнама. Ци? организаци?е ?е промовиса?е сарад?е и ме?усобне помо?и ме?у чланицама, чиме су обухва?ени економски раст, друштвени прогрес, и социокултурна еволуци?а ме?у ?еним чланицама, за?едно са заштитом регионалне стабилности и пружа?а механизма зем?ама чланицама да решава?у проблеме мирним путем. ASEAN ?е званични посматрач У?еди?ених наци?а. Комуникаци?а чланова се обав?а на енглеском.

Чланице:

• Бруне?
• Индонези?а
• Камбо?а
• Лаос
• Малези?а
• М?анмар
• Филипини
• Сингапур
• Та?ланд
• Ви?етнам

ASEAN покрива копнену површину од 4,4 милиона квадратних километара, 3% укупне копнене површине Зем?е. ASEAN територи?алне воде покрива?у област ко?а ?е око три пута ве?а од ?ихове копнене површине, што их чини посебно важним у погледу морских веза и рибарства. Зем?е чланице за?едно има?у популаци?у од око 640 милиона ?уди, 8,8% светске популаци?е, што ?е више од ?EU28”, мада су у погледу копнене површине нешто ма?е. Године 2015, комбиновани номинални БДП организаци?е ?е порастао за више од 2,8 билиона америчких долара. Кад би ASEAN била ?една зем?а, она би била рангирана као шеста по величини економи?а на свету, иза С?еди?ених Држава, Кине, ?апана, Француске и Немачке. ASEAN се граничи са Инди?ом, Кином, Бангладешом, Источним Тимором и Папуа Новом Гвине?ом, и има поморске границе са Инди?ом, Кином, Палауом и Аустрали?ом. Источни Тимор и Папуа Нова Гвине?а има?у подршку по?единих ASEAN чланова за ?ихово чланство у организаци?и.

ASEAN ?е успоставио себе као платформу за Ази?ску интеграци?у и коопераци?у, раде?и са другим Ази?ским наци?ама на промовиса?у ?е ?единства, просперитета, разво?а и одрживости региона, као активностима на налаже?у реше?а за спорове и проблеме у региону. Мада углавном има фокус на ази?ско-пацифичким наци?ама, ASEAN ?е исто тако успоставио комуникаци?у са другим деловима света, ради успешни?ег промовиса?а мира и стабилности. Ова организаци?а има глобалну репутаци?у промовиса?а добре во?е и дипломати?е ме?у наци?ама, иск?учива?а било ко?ег миш?е?а или одлуке ко?а се сматра пристрасном, и руково?е?а принципом немеша?а и уза?амног поштова?а.

Услед ?еног глобалног утица?а и регионалног успеха, ASEAN ?е признат као ?една од на?успешни?их и на?утица?ни?их организаци?а на свету, и ?една ?светска сила у настанку”. Организаци?а ?е добила високе похвале светских во?а и ме?ународне за?еднице, и сматра се да има централну улогу у политичко?, економско?, безбедносно? и социо-културно? архитектури Ази?ско-пацифичког окруже?а. Она ?е похва?ивана као ?на?бо?е успостав?ена ме?увладина институци?а у Ази?и”, док ?е исто тако постигла високу оцену одобре?а у свом региону. Кроз истори?у, ASEAN ?е формирала глобалну мрежу али?анси, сарад?е и ди?алога ме?у зем?ама и подрегионалним, регионалним и ме?ународним организаци?ама и институци?ама, чиме се успоставила као ?едан од на?ве?их играча на ме?ународно? сцени.

Истори?а

Види ?ош: Зем?е чланице Асоци?аци?е наци?а ?угоисточне Ази?е

Фондаци?а и сврха

ASEAN-у ?е претходила ?една организаци?а ко?а ?е била формирана 31. ?ула 1961, звана Ацоци?аци?а ?угоисточне Ази?е (АСА), група ко?а се састо?ала од Филипина, Федераци?е Малези?е, и Та?ланда. Сама организаци?а ASEAN ?е настала 8. августа 1967, кад су министри спо?них послова пет зема?а: Индонези?е, Малези?е, Филипина, Сингапора, и Та?ланда, потписали ASEAN деклараци?у, познати?у као Бангкошка деклараци?а. Ствара?е организаци?е ASEAN ?е било мотивисано за?едничким забринотуш?у од шире?а комунизма, и же?ом за економским разво?ем. Група ?е касни?е пове?ана кад ?е Бруне? постао шести члан 7. ?ануара 1984, ?едва неде?у дана након стица?а независности.

Као што ?е наведено у деклараци?и, ци?еви и сврхе организаци?е ASEAN су:

• Убрза?е економског раста, друштвеног напретка и културног разво?а у региону.
• Промовиса?е регионалног мира.
• Промовиса?е колабораци?е и уза?амне помо?и по пита?има од за?едничког интереса.
• Пружа?е ме?усобне помо?и у виду обуке и истраживачких об?еката.
• Сара?ива?е у ци?у бо?ег кориш?е?а по?опривреде и индустри?е како би се подигао животни стандард ?уди.
• Промовиса?е ?угоисточно ази?ских студи?а.
• Одржава?е блиске, корисне сарад?е са посто?е?им ме?ународним организаци?ама с сличним ци?евима и сврхама.

Експанзи?а и да?а интеграци?а

Види ?ош: Уве?а?е Асоци?аци?е наци?а ?угоисточне Ази?е

ASEAN ?е остварио на?ве?и степен кохези?е током средине 1970-их након промене баланса мо?и у ?угоисточно? Ази?и након кра?а Ви?етнамског рата. Динамичан економски раст региона током 1970-их ?е о?ачао организаци?у, што ?е омогу?ило да ASEAN усво?и ?единствени респонс на Ви?етнамску инвази?у Камбо?е 1979. ASEAN-ов први први састанак на самиту, одржан на Бали?у, Индонези?а 1976. године, резултирао ?е споразумима о неколико индустри?ских про?еката и потписива?ем Уговора о при?ате?ству и сарад?и и Деклараци?ом о сагласности. Кра? Хладног рата изме?у С?еди?ених Држава и Сов?етског Савеза кра?ем 1980-их омогу?ио ?е ASEAN зем?ама да остваре ве?у политичку независност у региону, а током 1990-их година ASEAN ?е постао воде?и глас за пита?а регионалне трговине и безбедности.

Године 1987, Бруне? ?е постао ASEAN-ов шести члан, а 28. ?ула 1995, Ви?етнам ?е постао ASEAN-ов седми члан. Лаос и М?анмар (Бурма) су се придружили две године касни?е, 23. ?ула 1997. Камбо?а ?е требало да се придружи у исто време као и Лаос и Бурма, али ?е ?ен приступ одложен због унутраш?их политичких борби у зем?и. Ова зем?а ?е приступила 30. априла 1999, након стабилизаци?е ?ене владе.

Године 1990, Малези?а ?е предложила креира?е Источноази?ске економске групе ко?у би сачи?авали чланови ASEAN-а, као и Народна република Кина, ?апан, и ?ужна Коре?а, са намером да се супротстави расту?ем утица?у С?еди?ених Држава у Ази?ско-пацифичко? економско? сарад?и (APEC) и у целокупном Ази?ском региону. Ме?утим, предлог ?е био неуспешан збо? ?аке опозици?е САД и ?апана. Зем?е чланице су наставиле да раде на да?о? интеграци?и, и ASEAN плус три ?е био креиран 1997. године.

Године 1992, схема За?едничке ефикасне преференци?алне тарифе (CEPT) ?е прихва?ена као распоред за укида?е тарифа са ци?ем пове?а?а ?конкурентне предности региона као производне базе наме?ене светском тржишту”. Ова? закон би деловао као оквир за ASEAN подруч?е слободне трговине (AFTA). AFTA ?е споразум зема?а чланица о локално? производ?и у ASEAN зем?ама. AFTA споразум ?е потписан 28. ?ануара 1992. у Сингапуру.

Литература

• Eccleston, Bernard; Dawson, Michael; McNamara, Deborah J. (1998). The Asia-Pacific Profile. Routledge (UK). ISBN 978-0-415-17279-0. Архивирано из 978-0-415-17279-0&id=l07ak-yd6DAC&pg=RA1-PA311&lpg=RA1-PA311&ots=XgqmmGV3CC&dq=%22Bangkok+Declaration%22+ASEAN&ie=ISO-8859-1&output=html&sig=u2ddDhzn-yVhEn5Fwu3d8iih0OA оригинала 25. 02. 2017. г. Приступ?ено 09. 11. 2018. 
• Gates, Carolyn L.; Than, Mya (2001). ASEAN Enlargement: impacts and implications. Institute of Southeast Asian Studies. ISBN 978-981-230-081-2. 
• Than, Mya; Gates, Carolyn L. (2001). ASEAN Enlargement: Impacts & Implications (на ?езику: енглески). Institute of Southeast Asian Studies. ISBN 9789812300812. 
• Woon, Walter (2016). The Asean Charter: A Commentary. Singapore: NUS Press Singapore. стр. 10. ISBN 978-981-4722-08-7. 
• ASEAN Community in Figures (ACIF) 2013 (PDF) (6th изд.). Jakarta: ASEAN. 2014. стр. 1. ISBN 978-602-7643-73-4. Архивирано из оригинала (PDF) 04. 09. 2015. г. Приступ?ено 09. 05. 2015. 
• ASEAN Charter (PDF). Association of Southeast Asian Nations. стр. 29. Архивирано из оригинала (PDF) 09. 11. 2015. г. Приступ?ено 12. 09. 2017. ?Article 34. The working language of ASEAN shall be English.” 
• Taiwan ASEAN Studies Center; ASEAN Outlook Magazine; May 2013. Myanmar's Overlooked Industry Opportunities and Investment Climate, by David DuByne
• ASEAN Community in Figures (ACIF) 2012 (PDF). Jakarta: Association of Southeast Asian Nations. 2012. ISBN 978-602-7643-22-2. Архивирано из оригинала (PDF) 04. 09. 2015. г. Приступ?ено 12. 09. 2017. 
• Acharya, Amitav (2009). Constructing a Security Community in Southeast Asia: ASEAN and the problem of regional order (2nd изд.). Abingdon Oxon/New York: Routledge. ISBN 978-0-415-41428-9. 
• Collins, Allan (2013). Building a People-oriented Security Community the ASEAN Way. Abingdon Oxon/New York: Routledge. ISBN 978-0-415-46052-1. 
• Fry, Gerald W. (2008). The Association of Southeast Asian Nations. New York: Chelsea House. ISBN 978-0-7910-9609-3. 
• Haacke, Jürgen; Morada, Noel M. (2010). Cooperative Security in the Asia-Pacific: The ASEAN Regional Forum. Abingdon Oxon/New York: Routledge. ISBN 978-0-415-46052-1. 
• Lee, Yoong Yoong (2011). ASEAN Matters! Reflecting on the Association of Southeast Asian Nations. Singapore: World Scientific Publishing. ISBN 978-981-4335-06-5. 
• Seah, Daniel (2015) ?Problems Concerning the International Law-Making Practice of ASEAN”.  Asian Journal of International Law (Cambridge University Press)
• Severino, Rodolfo (2008). ASEAN. Singapore: ISEAS Publications. ISBN 978-981-230-750-7. 
• Amador III J, Teodoro J. (2014), A united region: The ASEAN Community 2015

Спо?аш?е везе

• Асоци?аци?а наци?а ?угоисточне Ази?е

Организаци?е

• ASEAN Secretariat, retrieved 13 March 2007.
• ASEAN Regional Forum Архивирано на веб-са?ту Wayback Machine (25. ?ул 2013), retrieved 13 March 2007.
• BBC Country Profile/Asean, retrieved 13 March 2007.

ASEAN самити

• 24th ASEAN Summit
• 23rd ASEAN Summit
• 14th ASEAN Summit
• 13th ASEAN Summit official site. Приступ?ено 16 September 2007.
• 12th ASEAN Summit, retrieved 13 March 2007.

ASEAN организаци?е

• ASEAN's official directory of ASEAN organisations
• ASEAN Architect
• ASEAN Law Association
• ASEAN Ports Association
• US-ASEAN Business Council
• ASEAN-China Free Trade Area

ASEAN сродни са?тови

• ASEAN Economic Community
• Association of Southeast Asian Nations (ASEAN); U.S. State Department