【专题】2016年度龙湾区（高新区）街道“比绩亮绩”

У?еди?ене наци?е
United Nations  (енглески) Organisation des Nations Unies  (француски) Organización de las Naciones Unidas  (шпански) ????? ???????  (арапски) 联合国  (кинески) Организация Объединённых Наций  (руски)
Амблем
Застава
Државе чланице У?еди?ених наци?а
Скра?еница	УН
Датум оснива?а	26. ?ун 1945. (2025-08-07) (потписана Пове?а УН) 24. октобар 1945. (2025-08-07) (Пове?а УН ступила на снагу)
Тип	ме?ународна организаци?а
Седиште	Плаза У?еди?ених наци?а 760, Менхетн, ?у?орк, САД (ме?ународна зона)
Чланови	193 државе чланице 2 посматрача
Службени ?езици	арапски енглески кинески руски француски шпански
Генерални секретар	Антонио Гутерес
Заменик генералног секретара	Амина ?е? Мохамед
Председник Генералне скупштине	Денис Франсис
Председник Економског и соци?алног савета	Паула Нарваез
Веб-са?т	un.org (главни) un.int (привремене миси?е)
Претходни назив	Друштво народа

百度 违反上述声明者，本网将追究其相关法律责任。

У?еди?ене наци?е (УН) су ме?ународна организаци?а ко?а ?е успостав?ена 26. ?уна 1945. потписива?ем Пове?е УН. Ци?еви УН су одржава?е ме?ународног мира и безбедности, разви?а?е при?ате?ских односа ме?у народима, остварива?е ме?ународне сарад?е и делова?е као центар за усаглашава?е свеобухватних подухвата народа. На?ве?а ?е ме?ународна организаци?а на свету. Седиште УН ?е у ?у?орку (у САД, али са одре?еним екстеритори?алним привилеги?ама), уз друге канцелари?е у Женеви, На?роби?у, Бечу и Хагу, где ?е седиште Ме?ународног суда правде у Палати мира.

УН су основане после Другог светског рата са ци?ем спречава?а буду?их светских ратова, а наследиле су Друштво народа, ко?е ?е окарактерисано као неефикасно. Дана 25. априла 1945. године, 50 држава се састало у Сан Франциску на конференци?и и започело израду нацрта Пове?е УН, ко?а ?е усво?ена 25. ?уна 1945. Пове?а ?е ступила на снагу 24. октобра 1945, када су УН почеле са радом. Ци?еви УН, како ?е дефинисано Пове?ом, чине одржава?е ме?ународног мира и безбедности, заштиту ?удских права, испоруку хуманитарне помо?и, промовиса?е одрживог разво?а и поштова?е ме?ународног права. Приликом оснива?а УН ?е имала 51 државу чланицу. Од 2023. има 193 чланице — скоро све суверене државе света.

Миси?а УН за очува?е мира у свету била ?е компликована у сво?им почетним децени?ама делом због хладноратовских тензи?а ко?е су посто?але изме?у С?еди?ених Држава и Сов?етског Савеза, као и ?ихових савезника. Миси?а УН ?е чинила обезбе?ива?е првенствено ненаоружаних во?них посматрача и лако наоружаних трупа ко?е су задужене за надгледа?е, извештава?е и улоге у изград?и повере?а. Чланство у УН знача?но ?е порасло након широко распростра?ене деколонизаци?е 1960-их. Од тада ?е 80 бивших колони?а стекло независност, ук?учу?у?и 11 територи?а под старате?ством ко?е ?е надгледао Старате?ски савет. До 1970-их, бу?ет УН за програме економског и соци?алног разво?а знатно ?е премашио ?ихову потрош?у на очува?е мира. Након завршетка Хладног рата 1991, УН су промениле и прошириле сво?е теренске операци?е, предузима?у?и широк спектар сложених задатака.

УН има?у шест главних оперативних организаци?а: Генералну скупштину, Савет безбедности, Економски и соци?ални савет, Ме?ународни суд правде, Секретари?ат и Старате?ски савет, иако ?е Старате?ски савет неактиван од 1994. Систем УН чини мноштво специ?ализованих агенци?а, фондова и програма, као што су Група Светске банке, Светска здравствена организаци?а, Светски програм за храну, Унеско и Уницеф. Поред тога, невладине организаци?е могу добити консултативни статус код Економског и соци?алног савета и других агенци?а.

Главни управни службеник УН ?е генерални секретар, тренутно португалски политичар и дипломата Антонио Гутерес, ко?и ?е сво? први петогодиш?и мандат започео 1. ?ануара 2017. и поново ?е изабран 8. ?уна 2021. Организаци?а се финансира проце?еним и доброво?ним прилозима сво?их држава чланица.

УН, ?ени службеници и ?ене агенци?е осво?или су многе Нобелове награде за мир, иако су оцене ?ених ефикасности биле помешане. По?едини посматрачи веру?у да ?е организаци?а важна снага за мир и ?удски разво?, док су ?е други назвали неефикасном, пристрасном и корумпираном.

Истори?а

Главни чланак: Истори?а У?еди?ених наци?а

УН 1945: чланице оснивачи у светлоплаво? бо?и, протекторати и територи?е чланова оснивача у тамноплаво? бо?и

У?еди?ене наци?е су основане као наследница Друштва народа, за ко?е су многи сматрали да су неефикасне у улогама ме?ународних управних тела. Друштво народа ?е основано као одговор на Први светски рат, на претпоставкама да би ?една таква организаци?а могла спречити такве ратове, али ипак ни?е успело да спречи изби?а?е Другог светског рата. На?ве?а предност ко?е У?еди?ене наци?е има?у над Друштвом народа ?е способност да одржава?у и испоруче оружане снаге сво?их чланица као миротворце.

Термин ?У?еди?ене наци?е“ сковао ?е Френклин Делано Рузвелт током Другог светског рата, ко?им ?е означио Савезнике. Први пут ?е формално кориш?ен 1. ?ануара, 1942. у Деклараци?и У?еди?ених наци?а, ко?а ?е ангажовала Савезнике на принципима Атлантске пове?е и обавезала их да не склапа?у по?единачно мир са силама Осовине.

Иде?а о У?еди?еним наци?ама ?е разра?ена у деклараци?ама потписаних на Савезничким конференци?ама у Москви, Каиру и Техерану током 1943. Од августа до октобра 1944, представници Француске, Републике Кине, У?еди?еног Кра?евства, С?еди?ених Држава, и Сов?етског Савеза састали су се како би разрадили планове на има?у Дамбертон Оукс у Вашингтону. Ти и касни?и разговори произвели су предлоге ко?и опису?у смисао посто?а?а организаци?е, ?еног чланства и органа, као и споразуме за одржава?е ме?ународног мира и сигурности и ме?ународне соци?алне и економске сарад?е.

Дана 25. априла 1945, почела ?е прва конференци?а У?еди?ених наци?а о ме?ународним организаци?ама у Сан Франциску. Поред влада зема?а, одре?ен бро? невладиних организаци?а, ук?учу?у?и Лионс Клаб Интернешнл, ?е било позвано да присуству?е ствара?у пове?е. Педесет наци?а ко?е су имале сво?е представнике на конференци?и потписало ?е Пове?у У?еди?ених наци?а два месеца касни?е, 26. ?уна. По?ска ни?е имала представнике на конференци?и, али ?о? ?е сачувано место ме?у оригиналним потписима, ко?и ?е додала касни?е. У?еди?ене наци?е су настале 24. октобра, 1945, пошто су Пове?у ратификовале пет сталних чланица Савета безбедности — Република Кина, Француска, Сов?етски Савез, У?еди?ено Кра?евство и С?еди?ене Америчке Државе — и ве?ина осталих 46 потписница.

С почетка, организаци?а ?е била позната под називом Организаци?а у?еди?ених наци?а, или ОУН. Ме?утим, од 1950-их, поми?е се много чеш?е као У?еди?ене наци?е, или скра?ено УН.

Седиште

Главни чланак: Седиште У?еди?ених наци?а

Седиште УН у ?у?орку

Тренутна зграда седишта ?е изгра?ена у ?у?орку (зграда ме?утим не припада С?еди?еним Америчким Државама) током 1949. и 1950. поред Ист Ривера на зем?ишту куп?еном помо?у донаци?е ?она Д. Рокфелера, мла?ег од 8,5 милиона долара, а про?ектовао ?у ?е ме?ународни тим архитеката ук?учу?у?и Ле Корбиз?еа (Француска), Оскара Нима?ера (Бразил), и представника многих других наци?а. Волас К. Харисон, директор фирме ?Харисон енд Амбровиц“, ?е предводио тим. Седиште УН ?е званично отворено 9. ?ануара, 1951. Иако ?е главно седиште у ?у?орку, велики бро? специ?ализованих агенци?а се налази у Женеви, Хагу, Бечу, Монтреалу, Бону и на другим местима. Адреса зграде УН ?е: ?760 United Nations Plaza, New York, NY 10017, U.S.A.“. Из безбедносних разлога сва пошта ко?а се ша?е на ту адресу подлеже претходно? провери.

Пошто главна зграда УН застарева, тренутно се гради привремено седиште ко?е ?е диза?нирао Фумихико Маки на Прво? авени?и изме?у 41. и 42. улице док се тренутна зграда не прошири.

Канцелари?а У?еди?ених наци?а у Женеви ?е европско седиште организаци?е. Све до 1949, У?еди?ене наци?е су биле смештене у Сан Франциску.

Финанси?е

На?ве?и уплатиоци редовног бу?ету УН за 2013.
Држава чланица	Допринос % (укупног бу?ета)
С?еди?ене Државе	22,000%
?апан	10,833%
Немачка	7,141%
Француска	5,593%
У?еди?ено Кра?евство	5,179%
Кина	5,148%
Итали?а	4,448%
Канада	2,984%
Шпани?а	2,973%
Бразил	2,934%
Руси?а	2,438%
Аустрали?а	2,074%
?ужна Коре?а	1,994%
Мексико	1,842%
Холанди?а	1,654%
Турска	1,328%
Шва?царска	1,047%
Остале зем?е чланице	18,390%

Систем У?еди?ених наци?а се финансира на два начина: опорезива?ем и доброво?ним прилозима зема?а чланица. Регуларни двогодиш?и бу?ет УН и ?ених агенци?а финансира се опорезива?ем. На Генералном заседа?у одре?у?е се бу?ет и одлучу?е порез за сваку чланицу. Ово ?е углавном засновано на релативно? способности сваке зем?е да плати порез, мерено приходима по глави становника, за?едно са другим факторима.

На заседа?у ?е установ?ен принцип да УН не треба да буду превише зависне ни од ?едне чланице за финансира?е ?ених про?еката. Стога, посто?и максимални износ, т?. на?ве?а сума ко?ом било ко?а чланица може бити опорезована. У децембру 2000, на заседа?у ?е изме?ен ниво пореза како би бо?е одражавао тренутну ситуаци?у у свету. Као део ових измена, регуларан бу?етски максимум ?е сма?ен са 25% на 22%. С?еди?ене Америчке Државе су ?едина чланица ко?а испу?ава та? максимум, али и да?е дугу?е организаци?и на стотине милиона долара. До 1. ?ануара 2008, 10 на?ве?их финанси?ских доприносилаца мировним операци?ама У?еди?ених наци?а су: С?еди?ене Државе, ?апан, Немачка, У?еди?ено Кра?евство, Француска, Итали?а, Кина, Канада, Шпани?а и ?ужна Коре?а.

Посебни програми УН ко?и нису ук?учени у регуларан бу?ет (као што су УНИЦЕФ, УНДП, УНХЦР, и Светски програм хране) се финансира?у доброво?ним прилозима влада зема?а чланица. ?едан део овога ?е у облику по?опривредних добара као донаци?а унесре?еним подруч?има, али ве?и део представ?а?у новчане донаци?е.

Генерални секретар

Садаш?и генерални секретар, Антонио Гутерес

Генерални секретар У?еди?ених наци?а се налази на челу Секретари?ата, ?едног од главних органа У?еди?ених наци?а, и делу?е као де факто председник и лидер У?еди?ених наци?а.

Избор

Пове?а У?еди?ених наци?а да?е мало правила за избор генералног секретара. Пове?а каже да генералног секретара мора именовати Генерална скупштина на препоруку Савета безбедности. Током година процес избора се ме?ао, али ?е увек захтевао позитиван став свих пет чланица Савета безбедности ко?е поседу?у право вета.

Списак генералних секретара

Бро?.	Име	Држава порекла	Од	До	Напомене
1	Тригве Ли	Норвешка	2. фебруар 1946.	10. новембар 1952.	поднео оставку
2	Даг Хамаршелд	Шведска	10. април 1953.	18. септембар 1961.	погинуо у авионско? несре?и изнад Африке
3	У Тант	Бурма	30. новембар 1961.	1. ?ануар 1972.
4	Курт Валдха?м	Аустри?а	1. ?ануар 1972.	1. ?ануар 1982.	НР Кина ?е уложила вето на ?егов тре?и мандат
5	Хави?ер Перез де Куе?ар	Перу	1. ?ануар 1982.	1. ?ануар 1992.
6	Бутрос Бутрос Гали	Египат	1. ?ануар 1992.	1. ?ануар 1997.	САД су уложиле вето на ?егов други мандат
7	Кофи Анан	Гана	1. ?ануар 1997.	1. ?ануар 2007.
8	Бан Ки-Мун	?ужна Коре?а	1. ?ануар 2007.	31. децембар 2016.
9	Антонио Гутерес	Португал	1. ?ануар 2017.

Ци?еви и активности

Ме?ународне конференци?е

Заседа?е Генералне скупштине УН

Зем?е чланице УН и ?ене агенци?е управ?а?у и одлучу?у о административним пита?има на редовним састанцима ко?и се одржава?у сваке године. Управна тела сачи?ена од зема?а чланица ук?учу?у не само генералну скупштину, економски и соци?ални савет и савет безбедности, ве? и тела ко?а управ?а?у свим осталим агенци?ама УН. На пример, светска здравствена скупштина и извршни одбор надгледа?у рад Светске здравствене организаци?е.

Ако се неко пита?е сматра посебно знача?ним, генерална скупштина може организовати ме?ународну конференци?у како би привукла светску паж?у и створила консензус за координирану акци?у. Скораш?и примери су:

• Конференци?а У?еди?ених наци?а о одрживом разво?у у Рио де Женеиру, Бразил, ?уна 1992, довела ?е до ствара?а УН комиси?е о одрживом разво?у како би се убрзали зак?учци донесени Планом 21, коначним текстом споразума влада зема?а ко?е су преговарале у оквиру УНЦЕД-у;
• Ме?ународна конференци?а о разво?у, одржана у Каиру, Египат, септембра 1994, одобрила ?е програм буду?их акци?а за решава?е важних проблема и ме?уодноса изме?у друштва и одрживог разво?а у наредних 20 година;
• Светски самит о унапре?е?у трговинских односа, одржан октобра 1994 у Колумбусу у Оха?у, ко?и ?е делом спонзорисала Конференци?а УН о трговини и разво?у (УНКТР), града Колумбуса, и приватног сектора, фокусирао се на пита?а кориш?е?а савремених информационих технологи?а у ци?у прошире?а ме?ународне трговинске размене;
• Светски самит за друштвени разво?, одржан марта 1995 у Копенхагену, Данска, апеловано ?е на националну одговорност за одрживи разво? и обавезао зем?е на ве?е улага?е у основно школство, здравствено осигура?е, као и шансу за запош?ава?е за све, ук?учу?у?и жене и дево?ке;
• Четврта светска конференци?а о правима жена, одржана у Пекингу, Кина, септембра 1995, тежи да убрза имплементаци?у истори?ских споразума постигнутих на Тре?о? светско? конференци?и о правима жена одржано? у На?роби?у, Кени?а, током 1985;
• Друга конференци?а У?еди?ених наци?а о ?удским насе?има, сазвана ?уна 1996 у Истанбулу, Турска, разматрала ?е изазове разво?а и одржава?а ?удских насе?а у 21. веку.

Ме?ународне године и друго

Главни чланак: Ме?ународни празници

УН об?ав?у?у и координишу про?екат ?Ме?ународна година...“ како би се стекла светска паж?а о важним пита?има. Користе?и симболику УН, специ?ално диза?ниран лого за сваку годину, и инфраструктуру система УН за координиса?е про?еката широм света, различите године су постале катализатори за убрзава?е решава?а к?учних пита?а на глобалном нивоу.

• Амбасадор добре во?е УНИЦЕФ-а
• Амбасадор добре во?е УНЕСКО-а
• Амбасадор добре во?е УНХЦР-а
• Светска баштина

Контрола оруж?а и разоружа?е

Пове?а У?еди?ених наци?а из 1945. разматра систем регулаци?е ко?и ?е осигурати ?минимално кориш?е?е ?удских и економских ресурса у свету за оружане снаге“. По?ава нуклеарног оруж?а се ?авила само неколико неде?а после потписива?а Пове?е и обезбедила тренутни подстица? за спрово?е?е концепта контроле наоружа?а и разоружа?е. У истину, прва резолуци?а првог састанка генералне скупштине (24. ?ануара 1946) била ?е наслов?ена ?Ствара?е комиси?е за бав?е?е проблемима насталим откри?ем атомске енерги?е“ и сазвала ?е комиси?у да начини конкретне предлоге за ?спречава?е наоружава?а атомским оруж?ем и било ко?им другим оруж?ем способним за масовно униште?е“.

УН су организовале неколико форума о пита?има мултилатералног разоружава?а. Главни су Прва комиси?а Генералне скупштине и УН комиси?а за разоружа?е. Тема дневног реда ?е ук?учивала и разматра?е могу?их предности забране нуклеарних проба, контролу наоружава?а у свемиру, напоре ка забрани кориш?е?а хеми?ског оруж?а, униште?е нуклеарног и конвенционалног оруж?а, ствара?е зона без нуклеарног оруж?а, сма?е?е во?них бу?ета, и мере за ?ача?е ме?ународне безбедности.

Конференци?а о разоружа?у представ?а форум ме?ународне за?еднице у коме се преговара о мултилатерално? контроли оруж?а и разоружа?у. Има 66 чланова из свих кра?ева света, ук?учу?у?и пет главних нуклеарних сила (Народна Република Кина, Француска, Руси?а, У?еди?ено Кра?евство и САД). Иако конференци?а не представ?а формално организаци?у УН, повезана ?е са УН преко личног представника генералног секретара; ова? представник има улогу генералног секретара конференци?е. Резолуци?е Генералне скупштине често захтева?у разматра?е важних пита?а разоружа?а на конференци?и. Заузврат, конференци?а подноси годиш?и извешта? сво?их активности скупштини.

Мировне миси?е

Избеглички камп после сукоба у Дарфуру

Мировне снаге УН се често ша?у у различите регионе где посто?е оружани сукоби, у ци?у спрово?е?а услова мировних преговора и како би онемогу?или да?и наставак борби, на пример у Источном Тимору до стица?а независности 2001. Ове снаге обезбе?у?у зем?е чланице У?еди?ених наци?а. Све мировне миси?е УН мора прво одобрити Савет безбедности.

Оснивачи У?еди?ених наци?а су се надали да ?е организаци?а деловати у ци?у спречава?а сукоба изме?у народа и тако онемогу?ити буду?е ратове, шире?ем идеала колективне безбедности. Ова нада?а се нису у потпуности обистинила. Током Хладног рата (од 1947. па све до 1991), подела света на непри?ате?ске блокове ?е знача?но отежала ствара?е мировних споразума. По завршетку Хладног рата, поново су се ?авили захтеви за УН да постане агенци?а за постиза?е светског мира и ме?усарад?е, како су неколико десетина во?них сукоба и да?е тра?али широм света. Ме?утим, распад Сов?етског Савеза ?е тако?е оставио САД у ?единствено? позици?и глобалне доминаци?е, ствара?у?и нове изазове за УН.

Мировне миси?е се финансира?у опорезива?ем, издва?а?ем дела средстава редовног бу?ета, али и ук?уче?ем додатних средстава пет сталних чланица Савета безбедности, ко?е мора?у одобрити све мировне операци?е. Ова додатна средства служе за попу?ава?е бу?ета ?ер се да?е попуст на порез ма?е разви?еним зем?ама. Децембра 2000, изме?ена ?е висина пореза за редован бу?ет и за мировне операци?е. Висина пореза за мировне операци?е ?е формирана тако да се ме?а на сваких шест месеци и и про?ектована ?е тако да буде око 27% у 2003.

Укупни трошкови мировних миси?а УН су достигли врхунац изме?у 1994. и 1995.; кра?ем 1995. укупни трошкови су били нешто више од 3,5 мили?арде америчких долара. Укупни трошкови мировних миси?а УН за 2000, ук?учу?у?и операци?е ко?е се финансира?у из редовног бу?ета УН као и из бу?ета за мировне миси?е, износили су негде око 2,2 мили?арде америчких долара.

Мировне снаге У?еди?ених наци?а су 1988. добиле Нобелову награду за мир. У 2001, УН и тадаш?и генерални секретар УН Кофи Анан добили су Нобелову награду за мир ?за труд за ствара?е организовани?ег и мирни?ег света“.

УН одржава ве?и бро? меда?а У?еди?ених наци?а ко?е се доде?у?у во?ним лицима при УН. Прво такво одликова?е ко?е се по?авило било ?е Меда?а за службу У?еди?ених наци?а, ко?а се доде?ивала снагама УН ко?е су учествовале у Коре?ском рату. НАТО меда?а ?е створена на сличном принципу и обе се сматра?у ме?ународним, а не во?ним одликова?има.

?удска права

Карта света са зем?ама чланицама у?еди?ених наци?а у плаво? бо?и

Теж?а ка остваре?у ?удских права ?е главни разлог ствара?а УН. Зверства из Другог светског рата и геноцид створило ?е консензус да нова организаци?а мора деловати у ци?у спречава?а сличних трагеди?а у буду?ности. На?рани?и задатак ?е било ствара?е правне основе за разматра?е и поступа?е по жалбама о крше?има ?удских права.

Пове?а У?еди?ених наци?а обавезу?е све зем?е чланице на промовиса?е ?универзалног поштова?а свих, и придржава?е ?удским правима“ и на узима?е ?за?едничких и одво?ених акци?а“ ка ствара?у таквог света. Универзална деклараци?а о ?удским правима, иако правно необавезу?у?а, усво?ила ?е Генерална скупштина УН 1948. године као за?еднички стандард за све. Скупштина редовно преиспиту?е поштова?е ?удских права. УН комиси?а о поштова?у ?удских права (УНХЦР), под покровите?ством ЕКОСОЦ-а, ?е примарно тело УН задужено за промовиса?е ?удских права, пре свега путем испитива?а и понуде техничке помо?и. Као што ?е договорено, Високи комесар за ?удска права ?е званично ?едини одговорни за све активности УН везане за ?удска права.

У?еди?ене наци?е и ?ене агенци?е су главни подржаваоци и имплементатори принципа створених у Универзално? деклараци?и о ?удским правима. Главни задатак ?е подржава?е зема?а ко?е се налазе у транзици?и ка демократи?и. Техничка подршка у обезбе?ива?у слободних и фер избора, побо?ша?е правосудних система, ствара?е устава, едукаци?а о ?удским правима, и трансформиса?е во?них покрета у политичке парти?е су знача?но допринеле демократизаци?и широм света.

УН тако?е знача?но подржава?у права жена за активно учеш?е у политичком, економском, и друштвеном животу у сво?им зем?ама. УН доприносе подиза?у свести о ?удским правима преко споразума и преко обра?а?а паж?е на злоупотребе преко резолуци?а генералне скупштине и савета безбедности као и преко пресуда Ме?ународног суда правде.

Хуманитарна помо? и ме?ународни разво?

Пропагандни постер из Другог светског рата

У сарад?и са другим организаци?ама, као што ?е Црвени крст, УН обезбе?у?е храну, пи?а?у воду, смешта? и остале хуманитарне потребе за друштва пого?ена гла?у, ратом или неком другом непогодом. Главни хуманитарни огранци УН су Светски програм хране (ко?и помаже да се прехрани више од 100 милиона ?уди годиш?е у 80 зема?а), Високи комесар за избеглице ко?и делу?е у више од 116 зема?а, као и мировне миси?е у 24 зем?е. С времена на време, хуманитарни радници УН бива?у подвргнути нападима параво?них снага.

УН ?е тако?е ук?учен у подршку разво?у, нпр. путем формулиса?а Милени?умских ци?ева разво?а. Програм У?еди?ених наци?а за разво? (УНДП) ?е на?ве?и мултилатерални извор техничке подршке неразви?еним зем?ама на свету. Организаци?е као што су СЗО, УНАИДС и Светски фонд за борбу против СИДЕ, туберкулозе и малари?е су воде?е институци?е за борбу против СИДЕ широм света, нарочито у сиромашним зем?ама. Популациони фонд УН ?е велики добав?ач репродуктивних услуга. Помогао ?е у сма?е?у стопе смртности код деце и ма?ки у преко 100 зема?а.

УН годиш?е об?ав?у?е Индекс друштвеног разво?а (ХДИ), компаративни показате? сврстава зем?е по сиромаштву, писмености, образова?у, животним очекива?има, и другим факторима.

УН потпомажу разво? друштава преко више сво?их агенци?а и одсека:

• Светска здравствена организаци?а ?е елиминисала мале боги?е 1977. године и на путу ?е да елиминише деч?у парализу.
• Светска банка и Ме?ународни монетарни фонд
• Програм У?еди?ених наци?а за очува?е животне средине
• Програм Организаци?е у?еди?ених наци?а за разво?
• Ме?ународни фонд У?еди?ених наци?а за помо? деци
• Унеско
• Високи комесари?ат ОУН за избеглице

УН су помогле у спрово?е?у избора у зем?ама са малом демократском традици?ом, ук?учу?у?и скораш?е у Авганистану и Источном Тимору.

УН тако?е воде ме?ународне кривичне трибунале, ук?учу?у?и Ме?ународни кривични трибунал за Руанду (МКТР), за бившу ?угослави?у (МКТ?), специ?ални суд за Си?еру Леоне и ad hoc суд за Источни Тимор.

Дана 9. марта, 2006, тадаш?и генерални секретар Кофи Анан покренуо ?е Централни фонд за хитне случа?еве (ЦФХС) за ?уде ко?и живе на Рогу Африке и ко?има прети гладова?е.

Споразуми и ме?ународно право

?Палата мира“ у оквиру Ме?ународног суда правде

УН преговара споразуме као што су Конвенци?а У?еди?ених наци?а о закону на мору, како би се избегле потенци?алне ме?ународне размирице. Спорове око кориш?е?а океана решава специ?алан суд.

Ме?ународни суд правде (МСП) ?е главно судско тело УН. Сврха му ?е да доноси пресуде и решава спорове изме?у држава. МСП ?е почео са радом 1946. године и посто?и и данас. Ме?у знача?ни?е парнице се убра?а?у:

• Конго против Француске, где ?е Демократска Република Конго оптужила Француску за илегално задржава?е бивших шефова држава оптужених за ратне злочине; и
• Никарагва против С?еди?ених Америчких Држава, где Никарагва оптужу?е С?еди?ене Америчке Државе за илегално наоружава?е параво?них снага.

Критике и контроверзе

У?еди?ене наци?е су основале силе победнице по завршетку Другог светског рата с надом да ?е деловати у ци?у спречава?а конфликта изме?у наци?а и учинити буду?е ратове немогу?им, подстрекива?ем идеала колективне безбедности. Структура организаци?е на неки начин и да?е рефлекту?е околности под ко?има ?е настала. На пример, пет главних победница Другог светског рата чине сталне чланове Савета безбедности уз право вета: САД, Руси?а (ко?а ?е заменила Сов?етски Савез), У?еди?ено Кра?евство, Француска, и Народна Република Кина (ко?а ?е заменила Републику Кину).

Реформа У?еди?ених наци?а

Главни чланак: Реформа У?еди?ених наци?а

У скори?е време ?ав?а?у се све ?ачи захтеви за реформиса?ем У?еди?ених наци?а. Али посто?и мало ?асно?е, а ?ош ма?е консензуса, о томе како ?е реформисати. Неки желе да УН игра?у знача?ни?у или ефикасни?у улогу у светским збива?има, док други желе да се ?ена улога сведе на хуманитарну. У 2004. и 2005, оптужбе за погрешно управ?а?е и корупци?у ко?е се односе на програм нафта за храну, за Ирак под влаш?у Садама Хусеина, довели су до ?ош ?ачих позива за реформе.

Званичан програм реформе ?е покренуо тадаш?и Генерални секретар У?еди?ених наци?а Кофи Анан, недуго пошто ?е започео сво? први термин 1. ?ануара, 1997. Реформе ук?учу?у промену сталног чланства Савета безбедности (ко?и тренутно одсликава однос снага из 1945. године); ствара?е транспарентни?ег, одговорни?ег и ефикасни?ег бирократског система, ствара?е демократични?ег система УН и уво?е?е ме?ународне таксе за произво?аче оруж?а.

Конгрес С?еди?ених Америчких Држава ?е показао делимичну забринутост по пита?у спрово?е?а реформи УН. Новембра 2004, ступио ?е на снагу закон Х. Р. 4818 о ствара?у двопарти?ске комиси?е ко?а би поднела извешта? конгресу о томе како створити УН ефикасни?им у остваре?у ци?ева ?ене Пове?е. Комиси?ом, ко?а ?е почела са радом ?ануара 2005, председава?у бивши председава?у?и Представничког дома ?ут Гингрич и бивши во?а ве?ине у Сенату, ?ор? ?. Мичел. ?уна 2005, комиси?а ?е об?авила извешта? под називом ?Амерички интереси и реформа УН: извешта? комиси?е по пита?у У?еди?ених наци?а,“ уз бро?не препоруке како да се побо?ша?у УН.

Представнички дом С?еди?ених Држава ?е, 17. ?уна 2005, изгласао закон ко?им се бу?етска издва?а?а за УН сма?у?у на пола до 2008. године ако се не испуне одре?ени критери?уми. Ово осликава дужи период жалби на антиамерички и антиизраелски лоби у УН, нарочито избацива?е Израела из више к?учних агенци?а УН. Проце?у?е се да САД доприносе годиш?ем бу?ету УН са око 22%, што ова? закон чини потенци?ално разара?у?им за УН. Бушова администраци?а и неколико бивших амбасадора САД при УН су упозорили да ово може само о?ачати антиамеричка осе?а?а широм света и служити на штету тренутним напорима за реформу УН. Закон ?е изгласан у ?уну 2005. Ме?утим, ве?и бро? воде?их сенатора републиканаца успротивило се захтеву да допринос САД бу?ету УН буде преполов?ен ако УН не испуне све тражене критери?уме.

Септембра 2005, У?еди?ене наци?е су организовале Светски самит ко?и ?е окупио шефове зема?а ве?ине држава чланица. Тадаш?и генерални секретар, Кофи Анан, ?е предложио да се учесници самита за?еднички сложе око плана за реформу УН, изменама у ме?ународном систему за мир и безбедност, ?удска права и разво?, како би постала способна за суочава?ем са изванредним изазовима ко?и се постав?а?у пред УН у 21. веку. Али никакав договор ни?е постигнут. Уместо тога, светски лидери су се договорили о уво?е?у постепених реформи: ствара?е Мировне комиси?е како би се обезбедио централни механизам за помага?е зем?ама ко?е се опорав?а?у од сукоба, потписива?е споразума да ме?ународна за?едница има право да се умеша када владе зема?а не успе?у да испуне сво?е дужности те заштите сопствене гра?ане од свирепих злочина, неодре?ено обе?а?е о ствара?у бо?их институци?а УН о ?удским правима и споразум ко?им се више средстава посве?у?е надзорним агенци?ама УН.

Иако су зем?е чланице УН постигле мало у реформиса?у бирократског система, Анан ?е наставио да спроводи реформе под сопственом одговорнош?у. Основао ?е канцелари?у за етику, одговорну за разоткрива?е нових финанси?ских малверзаци?а и заштиту доушника.

Успеси и неуспеси у безбедносним пита?има

На?ве?и део трошкова УН се односи на мировне миси?е. Бу?ет за мировне миси?е за 2005/06 фискалну годину износи око 5 мили?арди америчких долара, са неких 70.000 во?ника ко?и се налазе у 17 миси?а широм света. Извешта? о безбедности за 2005., ко?и изда?е Безбедносни центар са Универзитета ?Британска Колумби?а“ уз подршку неколико влада и фондаци?а, документовао ?е драматичан, али необ?аш?ив, пад бро?а ратова, геноцида и крше?а ?удских права током претходне децени?е. У извешта?у ко?и об?ав?у?у Оксфордске универзитетске новине, на?бо?е об?аш?е?е за ове промене налази се у неви?еном напретку ме?ународног активизма после Хладног рата, ко?е су предводиле УН.

Мемори?ални центар геноцида у Руанди ?Кигали“, у Гисози?у

У извешта?у се наводи неколико улага?а ко?а су се показала успешним:

• Шестоцифрено уве?а?е бро?а миси?а УН у ци?у спречава?а ратова, од 1990. до 2002.
• Четвороцифрено уве?а?е напора за спречава?е посто?е?их конфликта, од 1990. до 2002.
• Седмоцифрено уве?а?е бро?а ?при?ате?а генералног секретара“, ?контакт група“ и других механизама за подршку миси?ама ствара?а и очува?а мира, од 1990. до 2003.
• Осмоцифрено уве?а?е бро?а економских санкци?а против режима широм света, од 1989. до 2001.
• Четвороцифрено уве?а?е бро?а мировних операци?а УН, од 1987. до 1999.

Ови напори су у знача?но? мери бро?ни?и, и често, сложени?ег и ве?ег обима него они из времена Хладног рата.

Ме?утим, у многим случа?евима чланице УН су показале устеза?е ка постиза?у или спрово?е?у резолуци?а Савета безбедности. Током 2003. године, С?еди?ене Америчке Државе су покренуле инвази?у на Ирак, у ?еку неслага?а ве?ине чланица. Скоро читаву децени?у, Израел ?е занемаривао резолуци?е ко?има ?е позиван да уклони насе?а у Западно? Обали и по?асу Газе. Овакви неуспеси се противе ме?удржавно? природи УН — у многим погледима то ?е удруже?е 191 зем?е чланице ко?е мора?у пости?и консензус, а не независна организаци?а.

Сомали?ска деца чека?у хуманитарну помо? у храни

Остали озби?ни безбедносни неуспеси:

• Неуспех у спречава?у Геноцида у Руанди 1994, што ?е имало за последицу уби?а?е скоро милион ?уди, после одби?а?а чланова Савета безбедности, посебно С?еди?ених Америчких Држава, Британске и Француске владе, да одобре покрета?е потребне во?не акци?е.
• Неуспех МОНУЦ-а (УНСБ резолуци?а 1291) да интервенише током Другог конгоанског рата, ко?и ?е погодио скоро пет милиона ?уди у Демократско? Републици Конго (ДРК), 1998-2002, и у спрово?е?у и дистрибуиса?у хуманитарне помо?и.
• Неуспех у спречава?у Сребреничког масакра 1995. године, упркос чи?еници да ?е УН прогласила Сребреницу ?сигурном зоном“ за избеглице и послала 600 холандских во?ника да ?е заштите.
• Неуспех у достав?а?у хране изгладнелим ?удима у Сомали?и; храну су уместо тога запле?ивали локалне ратне во?е. За?еднички покуша? САД и УН у хвата?у банди ко?е су запле?ивале поши?ке хране, завршио се 1993. године битком за Могадиш.
• Сексуално злостав?а?е ко?е су починили миров?аци УН. Ве?и бро? миротвораца из неколико зема?а био ?е вра?ен у домовину са мировних миси?а због сексуалног злостав?а?а и искориш?ава?а мла?их дево?ака до 12 година у више различитих мировних миси?а. Ова злостав?а?а су постала распростра?ена и настав?ена упркос многим разоткрива?има и истрагама Канцелари?е за унутраш?у контролу У?еди?ених наци?а. Од 2005. године интерне истраге УН су откриле да су сексуална злостав?а?а и малтретира?а била при?ав?ена у на?ма?е пет зема?а где се налазе миров?аци УН, ме?у ?има Демократска Република Конго, Хаити, Бурунди, Обала Слоноваче, и Либери?а; у то време миров?аци УН су се налазили у 16 зема?а.

Чланство у комиси?и

Ук?уче?е у Комиси?у за ?удска права У?еди?ених наци?а држава, као што су Судан и Либи?а, ко?е има?у дужу истори?у крше?а ?удских права, као и либи?ско председава?е комиси?ом, ?е било спорно. Ове зем?е, ме?утим, тврде да западне зем?е, уз сво?у колони?алну истори?у агреси?е и бруталности, нема?у права да се противе ?иховом чланству у Комиси?и.

?Нафта за храну“

Програм ?нафта за храну“, ко?и су УН покренуле 1996. године, био ?е програм ко?им ?е дозво?ено Ираку да прода?е нафту на светском тржишту у замену за храну, лекове и друге хуманитарне потрепштине ирачких цивила ко?и су били пого?ени ме?ународним економским санкци?ама, без могу?ности да ирачка влада обнови сво?е во?не снаге по завршетку првог Заливског рата. Програм ?е прекинут у друго? половини 2003. године усред оптужби за распростра?ену злоупотребу и корупци?у; бивши директор, Бенон Севан са Кипра, прво ?е суспендован, затим отпуштен из УН, како ?е у извешта?у истражне комиси?е, ко?у ?е предводио Пол Волкер, зак?учено да ?е Севан примао мито од ирачког режима, и препоручио да му се укине имунитет УН како би се омогу?ила кривична истрага.

Под покровите?ством УН, у вредности од преко 65 мили?арди америчких долара ?е продато ирачке нафте на светском тржишту. Званично, око 46 мили?арди ?е употреб?ено за хуманитарне потребе, и додатни порез ко?и ?е пла?ен за репараци?у последица Заливског рата преко компензационог фонда, за административне и оперативне трошкове УН (2,2%), и за програм инспекци?е наоружа?а (0,8%).

Ук?учен у скандал ?е био и син Кофи?а Анана, Ко?о Анан, оптужен за илегално набав?а?е уговора за програм ?нафта за храну“ у име шва?царске компани?е ?Котекна“. Инди?ски министар спо?них послова ?е укло?ен са дужности због ?егове улоге у читавом скандалу.

Види ?ош

• Друштво народа
• Ме?ународни односи
• Универзитет У?еди?ених наци?а

Литература

• Ball, Howard (2011). Genocide: A Reference Handbook. Contemporary World Issues. Santa Barbara, California: ABC-CLIO. ISBN 978-1-59884-488-7. 
• Coulon, Jocelyn (1998). Soldiers of Diplomacy: The United Nations, Peacekeeping, and the New World Order. University of Toronto Press. ISBN 978-0-8020-0899-2. 
• Fasulo, Linda (2004). An Insider's Guide to the UN. New Haven, Connecticut: Yale University Press. ISBN 978-0-300-10155-3. 
• Fomerand, Jacques (2009). The A to Z of the United Nations. Lanham, Maryland: Scarecrow Press. ISBN 978-0-8108-5547-2. 
• Gold, Dore (2004). Tower of Babble: How the United Nations Has Fueled Global Chaos. New York: Crown Forum. ISBN 978-1-4000-5475-6. 
• Grant, Thomas D. (2009). Admission to the United Nations: Charter Article 4 and the Rise of Universal Organization. Legal Aspects of International Organization. 50. Leiden, Netherlands: Martinus Nijhoff Publishers. ISBN 978-900417363-7. ISSN 0924-4883. 
• Hoopes, Townsend; Brinkley, Douglas (2000) [1997]. FDR and the Creation of the U.N. New Haven, Connecticut: Yale University Press. ISBN 978-0-300-08553-2. 
• Kennedy, Paul (2007) [2006]. The Parliament of Man: The Past, Present, and Future of the United Nations. New York: Random House. ISBN 978-0-375-70341-6. 
• Manchester, William; Reid, Paul (2012). The Last Lion: Winston Spencer Churchill. Volume 3: Defender of the Realm, 1940–1965. New York: Little Brown and Company. ISBN 978-0-316-54770-3. 
• Meisler, Stanley (1995). United Nations: The First Fifty Years. New York: Atlantic Monthly Press. ISBN 978-0-87113-616-9. 
• Mires, Charlene (2013). Capital of the World: The Race to Host the United Nations. New York University Press. ISBN 978-0-8147-0794-4. 
• Osmańczyk, Edmund Jan (2004). Mango, Anthony, ур. Encyclopedia of the United Nations and International Agreements. 4. Taylor & Francis. ISBN 978-0-415-93924-9. 
• Schlesinger, Stephen C. (2003). Act of Creation: The Founding of the United Nations: A Story of Super Powers, Secret Agents, Wartime Allies and Enemies, and Their Quest for a Peaceful World. Boulder, Colorado: Westview Press. ISBN 978-0-8133-3324-3. 
• Sherwood, Robert E. (1948). Roosevelt and Hopkins: An Intimate History. New York: Harper and Brothers. 
• Weiss, Thomas G.; Daws, Sam, ур. (2009) [2007]. The Oxford Handbook on the United Nations. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-956010-3. 
• Wistrich, Robert S. (2010). A Lethal Obsession: Anti-Semitism from Antiquity to the Global Jihad. New York: Random House. ISBN 978-1-4000-6097-9. 
• Lowe, Vaughan; Roberts, Adam; Welsh, Jennifer; Zaum, Dominik, ур. (2008). The United Nations Security Council and War: The Evolution of Thought and Practice since 1945. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-953343-5. 
• Roberts, Adam; Kingsbury, Benedict, ур. (1994). United Nations, Divided World: The UN's Roles in International Relations (2nd изд.). Oxford University Press. ISBN 978-0-19-827926-6. 

Спо?аш?е везе

• Званични веб-са?т
  • Универзална деклараци?а о ?удским правима
  • Пове?а У?еди?ених наци?а
  • УН волонтери
• The United Nations Regional Information Centre (UNRIC)
• United Nations Volunteers
• United Nations Documentation Research Guide
• Official YouTube channel
• Searchable archive of UN discussions and votes
• United Nations Association of the UK
• Website of the Global Policy Forum
• UN Watch – NGO monitoring UN activities
• У?еди?ене наци?е на са?ту Internet Archive (?език: енглески)
• У?еди?ене наци?е на са?ту LibriVox (?език: енглески)