2017年4月17日NBA季后赛G1 勇士vs开拓者 视频集锦
| Калифорни?а | |
|---|---|
 | |
 | |
| Држава |  САД |
| Главни град | Сакраменто |
| На?ве?и град | Лос Ан?елес |
| Проглаше?е за државу | — датум: 9. септембар 1850. — поредак: 31. |
| Гувернер | Гавин ?усом |
| Површина | 403.671 km2 |
| Становништво | 2020. |
| — бро? ст. | 39.538.223 |
| — густина ст. | 97,95 ст./km2 |
| — ISO 3166-2 | US-CA |
| Званични веб-са?т | |
Калифорни?а (енгл. California) ?е држава на западно? обали САД. По површини ?е на тре?ем, а по бро?у становника на првом месту ме?у државама САД. Граничи се са америчким државама Орегоном на северу, Невадом на истоку, Аризоном на ?угоистоку, и мексичком државом До?ом Калифорни?ом на ?угу. Протеже се око 1.300 km у правцу север-?уг и око 400 км у правцу исток-запад. На ме?усобно? уда?ености од 137 km налазе се Маунт Витни и Долина смрти, на?виша и на?нижа тачка ме?у 48 континенталних држава САД. После А?аске и Флориде, Калифорни?а има тре?у по дужини обалу у САД.
Сакраменто ?е главни град државе од 1854. године. Подруч?е данаш?е Калифорни?е првобитно су наста?ивала инди?анска племена. Први Европ?ани на овом подруч?у били су Шпанци. Хуан Кабри?о ?е током 1542. и 1543. допловио до обале Калифорни?е и прогласио ?е шпанском територи?ом. Хуниперо Сера ?е 1769. основао прву миси?у на подруч?у данаш?ег Сан Ди?ега. У то време ово подруч?е се звало Гор?а Калифорни?а (шп. Alta California) и било ?е део Вицекра?евствa Нова Шпани?а. Након што се Мексико изборио за независност од Шпани?е 1821. Гор?а Калифорни?а ?е постала део Мексичког царства, да би након Мексичко-америчког рата 1848. постала део САД. Држава САД ?е постала 9. септембра 1850, као 31. чланица.
Откри?е злата у Калифорни?и 1848. подстакло ?е ?златну грозницу” и огромне друштвене и демографске промена, пра?ене великим миграци?ама становништва са истока зем?е и наглим привредним успоном.
Разноврсни ре?еф карактерише Калифорни?у. На истоку су планине Си?ера Невада, на западу ?е обала Тихог океана, на северозападу су шуме секво?е, док ?е на ?угоистоку пусти?а Мохаве. Зем?отреси су чести због положа?а државе дуж Пацифичког ватреног по?аса. Око 37.000 зем?отреса се забележи сваке године, али ве?ином су слабог интензитета. Ипак, Калифорни?а су пога?али озби?ни зем?отреси, а на?разорни?и су били у Сан Франциску 1906. и 1989. и у Лос Ан?елесу 1994.
Етимологи?а
[уреди | уреди извор]Реч Калифорни?а првобитно се односила на цео регион састав?ен од Ба?а Калифорни?е полуострва у Мексику, садаш?их америчких држава Калифорни?е, Неваде, ?уте и, делова Аризоне, Новог Мексика, Тексаса и Ва?оминга.
Веру?е се да ?е име Калифорни?а потекло из измиш?еног ра?а у коме живе Црни Амазонци ко?има влада кра?ица Calafia.[1][2] Царство кра?ице Калафи?е ?е било острво где су живели грифони и друге чудне звери, и била ?е богата златом.
Географи?а
[уреди | уреди извор]
Калифорни?а ?е тре?а по величини држава САД, након А?аске и Тексаса.[3]
У средини лежи Калифорни?ска централна долина, оме?ена приморским планинским венцима на западу, Си?ера Невада на истоку, и Каскадским планинама на северу и планине Техечепи ?угу. Централна долина ?е по?опривредно срце унутраш?ости Калифорни?е. Поде?ена ?е на два дела делтом Сакрамента и Сан Хоакина. У северном делу, долина Сакрамента обухвата слив реке Сакраменто, док ?ужни део, долина Сан Хоакина, представ?а слив реке Сан Хоакин. Реке Сакраменто и Сан Хоакин су дово?но дубоке да чак и неки градови у унутраш?ости буду морске луке.
Си?ера Невада (шпански за ?снежни (планински) венац") обухвата и на?виши врх 48 континенталних држава САД, Маунт Витни, висок 4.421 m.[4][5][6] Ова? венац обухвата и ?осемитску долину, познату по сво?им врховима изрезбареним ледницима, и Национални парк Секво?а, дом ?иновских секво?а, на?ве?их живих организама на зем?и, и дубоко слатководно ?езеро Тахо, на?ве?е ?езеро у држави по запремини.
Калифорни?а лежи на раседу Сан Андреас, спо?у две тектонске плоче, због чега су у региону чести потреси.
Два велика планинска ланца пролазе Калифорни?ом од североистока ка ?угозападу: обалске планине на западу и Си?ера Невада на истоку. Тиме ?е зем?а поде?ена на шест делова ко?и се физички разлику?у.
Изме?у та два планинска ланца леже долине Сакраменто и Сан Хоакин ко?е су добиле име по две главне реке и велике су око 77.000 km2.
Обалски по?ас заузима површину од 109.000 km2, а реке тог по?аса су кратке, извиру у планинском подруч?у и има?у воде само у кишном раздоб?у. На?важни?е реке су Салинас ко?и утиче у океан код Монтере?а, Санта Мари?а и Санта Ана.
На истоку државе ?е подруч?е Си?ера Невада велико око 100.000 km2. То се подруч?е лагано спушта према западу, а према истоку ?е стрмо и сурово.
Долина ри?еке Кламат ?е велика 20.000 km2 и испресецана ?е дубоким ка?онима.
Калифорни?ски део великог базена, ко?и се налази изме?у ри?ека Колумби?а и Колорадо с ?едне и Си?ера Неваде с друге стране, ?егов ?е источни дио и простире се на површини од 50.000 km2. То ?е исушено и див?е, разровано подруч?е са Долином смрти у округу Ин?о.
На истоку Си?ера Неваде су Овенс долина и ?езеро Моно, суштинско миграционо станиште птица. У западном делу државе ?е Clear Lake, на?ве?е слатководно ?езеро по површини у Калифорни?и.
Око 45% укупне површине државе ?е покривено шумама, и Калифорни?а има на?ве?у разноврсност борова од било ко?е друге државе. Калифорни?а има више шумског зем?ишта од било ко?е друге државе, осим А?аске. Многа дрве?а у Калифорни?ско? Бело? планини су на?стари?а на свету; Bristlecone бор има старост преко 5.000 година.[7][8] На ?угу ?е велико унутраш?е слано ?езеро Солтон си. Долина смрти се налази северно од Мохаве ко?а садржи на?ниже и на?топли?е место у Северно? Америци Badwater басен на -282 метра.[9]
Као део ватреног по?аса Пацифика, Калифорни?у пога?а?у цунами?и, поплаве, суше, ветра Санта Ана, пожара, клизишта на стрмом терену, а има неколико вулкана.
Клима
[уреди | уреди извор]
Клима ?е у Калифорни?и уз обалу медитеранско-суптропска, а у унутраш?ости степска. Подруч?е на?северни?е обале има океанску климу. Ве?и део државе има медитеранску климу, са хладним, кишовитим зимама и сувим летима. Да?е у унутраш?ости, наилазе хладни?е зиме и топли?а лета. Северни делови државе има?у просечно више годиш?их падавина него на ?угу.
Долина смрти, пусти?а са великим пространствима испод нивоа мора, сматра се за на?топли?е место на свету“[10][11] на?виша температура у свету (57 °C), ?е тамо забележен 10. ?ула 1913. На?нижа температура у Калифорни?и била ?е -45° (-43 °C) 1937 у Боки.
Флора и фауна
[уреди | уреди извор]
Калифорни?а има неколико суперлатива у сво?о? колекци?и флоре: На?ве?е дрве?е, на?више дрве?е, и на?стари?е дрве?е.
Има разне врсте кактуса.
Од би?ака ту су пату?асти пусти?ски мак, нана, Калифорни?ски мак –државни цвет.
Тарнбарк храст, Калифорни?ски ловор, ше?ерни бор, широколисни ?авор тако?е расту овде.
Шумски подови су покривени папрати, лалама, ?и?анима, див?им рибизлама.
У пусти?ама у до?о? зони Соноран, сисаре ук?учу?у зец, пацов, и опосум. Уобича?ени птице ук?учу?у сову, и разне врсте сокола. Од гмизаваца ту су:пусти?ска кор?ача, рогата жаба.
Гор?и Соноран има сисаре као што су антилопе, мачке са прстенастим репом. Птица ?единствена у ово? зони ?е Калифорни?ски кондор.
У зони транзици?е, посто?е колумби?ски црнорепи ?елен, црни медвед, сива лисица, кугуар, и Рузвелт лос. Гмизавци као што су зми?е и звечарке насе?ава?у зону. Птице као што су водомар и колибри напредовали су овде.
Од априла 2003, 118 Калифорни?ских животи?а биле су на федералном списку угрожених; 181 би?ка ?е наведена као угрожена. У угрожене животи?е спада?у Сан Хоакин лисица, планински дабар, по?ски миш, Моро Ба? кенгур. ?еданаест врста лептира ?е тако?е угрожено и два ко?а су угрожена су на савезно? листи.
Демографи?а
[уреди | уреди извор]| 1900. | 1910. | 1920. | 1930. | 1940. | 1950. | 1960. | 1970. | 1980. | 1990. | 2000. | 2010. | 2020. |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 1.485.053 | 2.377.549 | 3.426.861 | 5.677.251 | 6.907.387 | 10.586.223 | 15.717.204 | 19.953.134 | 23.667.902 | 29.760.021 | 33.871.648 | 37.253.956 | 39.538.223 |
Калифорни?а ?е други на?ве?и насе?ених-поднационалном ентитет у западно? хемисфери и Америци. Поред тога, Калифорни?а ?е дом за осам од на?много?удни?их градова у САД: Лос Ан?елес (2.), Сан Ди?его (8.), Сан Хозе (10.), Сан Франциско (13.), Фрезно (34.), Сакраменто (35.). Бро? становника ?е 39.538.223 (2020), а густина насе?ености 97,95/km2.[12]
?език
[уреди | уреди извор]Од 2020, 56,11% (20.725.855) Калифорни?ских становника старости од 5 и стари?и говоре енглески код ку?е као примарни ?език, док 28,32% (10.462.968) говори шпански, 9,96% (3.677.164) Ази?иски и Пацифички ?език, 4,54% (1.679.265) други индо-европски ?език и 1,06% други ?език. Укупно, 43,89% (16.211.086) Калифорни?ског становништва старости од 5 и стари?и говоре матер?и ?език уместо енглеског.[13] Калифорни?а има више од 100 аутохтоних ?езика, што Калифорни?у чини ?едном од на?знача?ни?их ?езичких подруч?а на свету. Сви аутохтони ?езици у Калифорни?и су угрожени, иако сада посто?е напори ка ревитализаци?и ?езика. Званични ?език у Калифорни?и ?е енглески.
Расе
[уреди | уреди извор]Према Цензус Бироу у 2011:
- 74,0% белци
- 13,6% ази?ати
- 6,6% црнци
- 1,7% инди?анци
- 3,6% расно мешовити
- 0,5% хава?ци
- 38,1% Шпанци
- 61,9% популаци?е нису Шпанци (било ко?е расе)
Религи?а
[уреди | уреди извор]На?ве?е верске деноминаци?е по бро?у присталица као проценат популаци?е у Калифорни?и,2008 су католичка црква са 31%, Евангелистичка са 18%. Друге религи?е: 0,5% муслиманска, 1% хинду и 2% будистичка.[14]
На?ве?и градови
[уреди | уреди извор]- Лос Ан?елес-Са популаци?ом од 4.065.585 Лос Ан?елес ?е ?едан од светских центара меди?а, бизниса, и ме?ународне трговине. Лос Ан?елес (са Холивудом) води свет у производ?и популарне забаве, као што су телевизи?а и музика.
- Сан Ди?его-"На?бо?и град Америке“, Сан Ди?его се налази на граници са Мексиком. Тако?е ?е познат као ?родно место Калифорни?и“, ?ер ?е то било и прво европско насе?е у данаш?о? Калифорни?и.
- Сан Франциско- Сан Франциско ?е рангиран 44. од на?бо?их туристичких дестинаци?а у свету, и био шести на?посе?ени?и град у С?еди?еним Америчким Државама у 2011. Тако?е ?е примарни банкарски и финанси?ски центар.
- Фресно-Фресно ?е у срцу Сан Хоакин долине, воде?е по?опривредне површине САД и света. Фресно ?е на?ве?и град у унутраш?ости Калифорни?е.
Сакраменто ?е главни град Калифорни?е од 1854. године. Некада град други по величини у држави, био ?е центар током Калифорни?ске Златне грознице. За време тржишног бума изме?у 2003 и 2008 бро? становника у градском подруч?у достигао ?е близу 2,5 милиона ?уди.
Према попису из 2010, Сакраменто ?е деветнаесто на?више насе?ено градско подруч?е у С?еди?еним Државама.
| № | Град | Округ | Популаци?а | № | Град | Округ | Популаци?а | ||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 Лос Ан?елес  Сан Ди?его |
1. | Лос Ан?елес | Округ Лос Ан?елес | 4.065.585 | 11. | Санта Ана | Округ Орин? | 324.528 |  Сан Хозе  Сан Франциско |
| 2. | Сан Ди?его | Округ Сан Ди?его | 1.301.617 | 12. | Риверса?д | Округ Риверса?д | 303.871 | ||
| 3. | Сан Хозе | Округ Санта Клара | 945.942 | 13. | Стоктон | Округ Сан Хоакин | 291.707 | ||
| 4. | Сан Франциско | Сан Франциско | 805.235 | 14. | Чула Виста | Округ Сан Ди?его | 243.916 | ||
| 5. | Фрезно | Округ Фрезно | 494.665 | 15. | Фримонт | Округ Аламида | 214.089 | ||
| 6. | Сакраменто | Округ Сакраменто | 466.488 | 16. | Ерва?н | Округ Орин? | 212.375 | ||
| 7. | Лонг Бич | Округ Лос Ан?елес | 462.257 | 17. | Сан Бернардино | Округ Сан Бернардино | 209.924 | ||
| 8. | Оукланд | Округ Аламида | 390.724 | 18. | Модесто | Округ Станислаус | 201.165 | ||
| 9. | Бе?керсфилд | Округ Керн | 347.483 | 19. | Окснард | Округ Вентура | 197.899 | ||
| 10. | Анаха?м | Округ Орин? | 336.265 | 20. | Фонтана | Округ Сан Бернардино | 196.069 | ||
Привреда
[уреди | уреди извор].svg)
.svg)
По?опривреда ?е важан сектор у Калифорни?ско? привреди. У 2008 81,500 фарми и салаша Калифорни?е генерисали су 36,2 милиона долара. У 2011, та? бро? ?е порастао на 43,5 мили?арди долара. Према УСДА у 2011, три на?ве?а Калифорни?ска по?опривредна производа по вредности су била млеко и павлака, бадем и грож?е.[16]
Туризам у Калифорни?и ?е веома напредан. Лос Ан?елес и Сан Франциско су ?едни од на?посе?ени?их градова на свету. Тако?е Секво?а национални парк и Дизниленд су важна туристичка места у Калифорни?и.
Саобра?а?
[уреди | уреди извор]
Што се тиче саобра?а?а, Калифорни?а ?е позната по гужвама у саобра?а?у. На?познати?и мост у Калифорни?и ?е Голден ге?т у Сан Франциску. Сво?ом наран?астом бо?ом и панорамским погледом на залив, ова? аутопут мост ?е популарна туристичка атракци?а и тако?е ?е прилаго?ена за пешаке и бициклисте. Ме?ународни аеродром Лос Ан?елес (ЛАКС), ?е 6. на?прометни?и аеродром у свету.
Политика и администраци?а
[уреди | уреди извор]Калифорни?а има идиосинкратску политичку културу у односу на остатак зем?е. Калифорни?а ?е била друга држава по реду ко?а ?е легализовала абортус, а ?едина држава ко?а ?е забранила брак за ге? парове. Тренд државе према Демократско? странци, а да?е од Републиканске странке може се видети у државним изборима. Од 1899 до 1939, Калифорни?а ?е имала републиканске гувернере. Од 1990, Калифорни?а ?е генерално бирала демократске кандидате за савезне, државне и локалне канцелари?е, ук?учу?у?и и теку?ег гувернера ?ери?а Брауна. Демократе тако?е сада има?у ве?ину у оба дома државног законодавног тела. Тренутно има 56 демократа и 24 републиканца у Скупштини; и 26 демократа и 12 републиканца у Сенату. Тренд Демократске странке ?е на?очигледни?и у председничким изборима, републиканци нису осво?или Калифорни?ске изборе од 1988. У принципу, Демократска снага ?е центрирана у милионских приобалним регионима Лос Ан?елеса, градском подруч?у и Сан Франциско Бе?у. Републиканска снага ?е ?ош увек на?ве?а у источним деловима државе.
Гувернер
[уреди | уреди извор]Гувернер Калифорни?е ?е шеф државне владе Калифорни?е, чи?е одговорности ук?учу?у годиш?е обра?а?е о ста?у државе Скупштини Калифорни?е, предлага?е бу?ета, и стара?е да се државни закони спроводе. До сада ?е било 39 гувернера; многи од ?их су били утица?ни широм С?еди?ених Држава и у областима ко?е нема?у никакве везе са политиком. Лиланд Станфорд ?е основао Универзитет Станфорд 1891. године. Ерл Ворен, касни?е Председник Врховног суда С?еди?ених Држава, ?е победио на изборима као кандидат три главне парти?е - ?едини кандидат у истори?и Калифорни?е ко?и практично ни?е имао противника. Роналд Реган, ко?и ?е био председник глумачке гилде и касни?е председник С?еди?ених Држава, као и Арнолд Шварценегер су стекли славу као глумци. Гре? Де?вис ?е био први гувернер у Калифорни?и и други гувернер у америчко? истори?и, ко?и ?е опозван од стране гласача. На?дужи мандат ?е имао Ерл Ворен, ко?и ?е биран три пута и служио скоро десет година. На?кра?и мандат ?е имао Милтон Ле?там, ко?и ?е служио само пет дана пре него што ?е дао оставку ?ер ?е постао сенатор. Тренутни гувернер ?е ?ери Браун, ко?и ?е претходно служио на исто? дужности од 1975. до 1983. Он ?е син бившег гувернера Пета Брауна, чи?и мандат ?е тра?ао од 1959. до 1967.
Спорт
[уреди | уреди извор]У Калифорни?и на?популарни?и спортови су кошарка, амерички фудбал и бе?збол. Голден Сте?т вориорси ?е кошаркашки клуб из Оукланда ко?и се такмичи у НБА лиги у дивизи?и Пацифик. Вориорси сво?е утакмице игра?у у Оракл арени. У Сан Франциско су прешли 1962. и постали Сан Франциско вориорси, а име Голден сте?т вориорси узели су у сезони 1971/72.[17] Осво?или су четири НБА шампионата. Послед?у титулу су осво?или 2015. победивши у финалу Кливленд кавалирсе. У лиги се такмичи ?ош НБА клубова са територи?е Калифорни?е: Сакраменто кингси, Лос Ан?елес клиперси и Лос Ан?елес ле?керси ко?и су 16 пута били шампиони.
Сан Франциско фортина?нерси су професионални тим америчког фудбала са седиштем у Сан Франциску. Клуб утакмице као дома?ин игра на стадиону Кендлстик парк. Такмичи се у НФЦ-у у дивизи?и Запад. ?Фортина?нерси“ су пет пута били прваци НФЛ-а, послед?и пут 1994.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Putnam 1917, стр. 356–361.
- ^ Vogeley, Nancy (2001). ?How Chivalry Formed the Myth of California”. Modern Language Quarterly. University of Washington. 62 (2): 165—188. doi:10.1215/00267929-62-2-165.
- ^ ?2000 Census of Population and Housing” (PDF). US Census Bureau. 2004. стр. 29. Приступ?ено 25. 12. 2009.
- ^ ?Whitney”. NGS data sheet. U.S. National Geodetic Survey. Приступ?ено 20. 10. 2011.
- ^ ?Elevations and Distances in the United States”. United States Geological Survey. 2001. Архивирано из оригинала 15. 10. 2011. г. Приступ?ено 21. 10. 2011.
- ^ Elevation adjusted to North American Vertical Datum of 1988.
- ^ Lanner 2007, стр. 14
- ^ ?Oldlist”. Rocky Mountain Tree Ring Research. Приступ?ено 08. 01. 2013.
- ^ ?Elevations and Distances in the United States”. Reston, Virginia: USGS. 29. 04. 2005. Архивирано из оригинала 15. 10. 2011. г. Приступ?ено 24. 10. 2011. Originally published in 1995.
- ^ El Fadli, KI (2012). ?World Meteorological Organization Assessment of the Purported World Record 58 °C Temperature Extreme at El Azizia, Libya (13 September 1922)”. Bulletin of the American Meteorological Society. 94 (2): 199. doi:10.1175/BAMS-D-12-00093.1. (The 136°F (57,8 °C), claimed by 'Aziziya, Libya, on September 13, 1922, has been officially deemed invalid by the World Meteorological Organization.)
- ^ ?World Meteorological Organization World Weather / Climate Extremes Archive”. Архивирано из оригинала 04. 01. 2013. г. Приступ?ено 10. 01. 2013.
- ^ ?U.S. Census Bureau QuickFacts: California”. www.census.gov (на ?езику: енглески). Приступ?ено 2025-08-07.
- ^ ?Explore Census Data”. data.census.gov. Приступ?ено 2025-08-07.
- ^ ?Religious Affi liation by State in the U.S” (PDF). U.S Religious Landscape Study. Pew Research Center. стр. 103. Приступ?ено 24. 06. 2010.
- ^ ?California Trend Report 2: State and Complete Places”. Приступ?ено 11. 9. 2012.
- ^ Tolomeo, Vic; Krug, Kelly; Flohr, Doug; Gibson, Jason (31. 10. 2012). ?California Agricultural Statistics: 2011 Crop Year” (PDF). National Agricultural Statistics Service. United States Department of Agriculture. Архивирано из оригинала (PDF) 24. 12. 2013. г. Приступ?ено 01. 07. 2013.
- ^ ?Behind The Name – Warriors”. National Basketball Association. 10. 05. 2015. Приступ?ено 11. 05. 2015.
Литература
[уреди | уреди извор]- Lanner, RM (2007). The Bristlecone Book. Mountain Press. стр. 14. ISBN 978-0-87842-538-9.
- Putnam, Ruth (1917). ?Appendix A: Etymology of the Word "California": Surmises and Usage”. Ур.: Herbert Ingram Priestley. California: the name. Berkeley: University of California. стр. 356—361.
Спо?аш?е везе
[уреди | уреди извор]- State of California
- California State Guide, from the Library of Congress
- Калифорни?а на са?ту OpenStreetMap
- Калифорни?а на веб-са?ту Curlie (?език: енглески)
- 1973 documentary featuring aerial views of the California coastline from Mt. Shasta to Los Angeles
- Time-Lapse Tilt-Shift Portrait of California by Ryan and Sheri Killackey
| Ме?ународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Географске | |
| Академске | |
| ?уди | |
| Остале | |
.svg){kind=small}
