南非“遗产日”：中国龙狮大显神威

Зема?ска сателитска станица у об?екту сателитске комуникаци?е у Ра?стингу, Баварска, Немачка

Визуализаци?а из Опте про?екта разних рута кроз порци?у Интернета

百度 相邻的学科如城市地理学（包括自然地理与人文地理）、城市社会学等也随着社会意识形态的变化和社会发展的需要而或冷或热。

Телекомуникаци?е су област ?удске делатности ко?а се бави преноше?ем знакова, сигнала, порука, речи, записа, слика и звукова или информаци?е изме?у два или више корисника на уда?еним местима, користе?и жице, радио таласе, оптичке, или друге електромагнетне системе. Телекомуникаци?е се увек користе у плуралу ?ер се говори о свим системима и технологи?ама ко?е се користе за пренос информаци?а. Реч телекомуникаци?е се састо?е од грчке речи теле (грч.τηλε) што значи далеко, уда?ено и латинске речи communicare што значи делити. Дефиници?а донесена на Ме?ународно? конвенци?и о телекомуникаци?ама об?аш?ава подруч?е ко?е захвата?у телекомуникаци?е: …сваки пренос одаши?а?а или при?ема знакова, сигнала, писаних информаци?а, слика, звука или свих врста обавести, остварених радио преносом, оптичким или неким другим електромагнетским сигналима и системима.

Телекомуникаци?а се ?ав?а када размена информаци?а изме?у учесника комуникаци?е ук?учу?е употребу технологи?е. Преноси се путем преносног меди?ума, као што су физички меди?и, на пример, преко електричног кабла или преко електромагнетног зраче?а кроз простор као што су радио или светлост. Такви преносни путеви често се деле на комуникационе канале ко?и пружа?у предности мултиплексира?а.

Истори?а

Главни чланак: Истори?а телекомуникаци?а

Рани начини комуникаци?а на да?ину

Реплика Шапеовог семафорског тор?а.

Рани облици телекомуникаци?а ук?учу?у димне сигнале и буб?еве. Буб?еви су се користили у Африци, Ново? Гвине?и и ?ужно? Америци, док су димни сигнали били кориш?ени у Северно? Америци и Кини.

У сред?ем веку, низови тор?ева на врховима брда су кориш?ени као начин за преноше?е поруке. Овакав пренос ?е имао ману да ?е могао допринесе само ?едан знак информаци?е. ?едан од познатих примера оваквог обавештава?а ?е био током напада Шпанске армаде на Енглеску, када ?е низ тор?ева пренео сигнал од Плимута до Лондона.

Године 1792, француски инже?ер Клод Шапе ?е саградио први фиксан систем за визуелну телеграфи?у (семафорска лини?а) изме?у Лила и Париза. Ме?утим, ови семафори су захтевали обучене операторе и скупе тор?еве на интервалима од десет до 30 km. Као последица употребе електричног телеграфа, послед?а комерци?ална семафорска лини?а ?е напуштена 1880.

Први почеци сла?а електричним путем

Александар Бел ?е 1876. године патентирао телефон у САД-овом Уреду за патентира?е под бро?ем патента 174.465. ?егов апарат ?е слао сигнале путем жица. Никола Тесла ?е мислио да ?е се тако трошити много ресурса да се спроведу жице и на свом предава?у на Франклиновом институту, Филаделфи?а 23. фебруара 1893. године говорио о могу?ности преноше?а сигнала на бази електричне резонанци?е(бежичним путем). Миха?ло Пупин ?е две године касни?е дао и предлог о практичним реше?у на Теслину иде?у. Итали?ански научник и физичар, Гу?ерлмо Маркони ?е први пренио радио талас преко Атлантског океана за што ?е 1909. године добио и Нобелову награду из области физике. При?е тога Самуел Морс ?е 24. ма?а 1844. године остварио пренос телеграфских сигнала, односно поруке у Морзеово? азбуци, из Вашингтона до Балтимора.

Модерни меди?и

Прода?а опреме широм света

Према подацима ко?е су прикупили Гартнер и Арк Техника прода?а главне потрошачке телекомуникационе опреме широм света у милионима ?единица ?е била:

Опрема / година	1975	1980	1985	1990	1994	1996	1998	2000	2002	2004	2006	2008
Рачунари	0	1	8	20	40	75	100	135	130	175	230	280
Мобилни телефони	N/A	N/A	N/A	N/A	N/A	N/A	180	400	420	660	830	1000

Телефон

Оптичка влакна пружа?у ?ефтини?и пренос за комуникаци?у на дуже уда?ености.

У телефонско? мрежи позивач ?е повезан са особом с ко?ом жели да разговара скретницама у разним телефонским централама. Скретнице формира?у електричну везу изме?у два корисника и подешава?е тих склопки се одре?у?е електронским путем када позивач позове бро?. Када ?е ?едном веза успостав?ена, глас позивача се трансформише у електрични сигнал помо?у малог микрофона у слушалици позивача. Затим се ова? електрични сигнал преко мреже ша?е кориснику на другом кра?у, где га мали звучник у телефонско? слушалици претвара у звук.

Према подацима из 2015. године, фиксни телефони у ве?ини стамбених домова су аналогни - то ?ест, говорников глас директно одре?у?е напон сигнала. Иако се позивима на кратке уда?ености може управ?ати од кра?а до кра?а као аналогним сигналима, све чеш?е пружаоци телефонских услуга транспарентно претвара?у сигнале у дигитални сигнал за пренос. Предност овога ?е у томе што дигитализовани гласовни подаци могу путовати упоредо са подацима с Интернета и могу се савршено репродуковати у комуникаци?и на велике да?ине (за разлику од аналогних сигнала на ко?е неминовно утиче бука).

Мобилни телефони имали су знача?ан утица? на телефонске мреже. Претплате за мобилне телефоне сада вишеструко надмашу?у претплате на фиксну мрежу на многим тржиштима. Прода?а мобилних телефона у 2005. години износила ?е 816,6 милиона, при чему се та вредност готово под?еднака на тржиштима Ази?е/Тихог океана (204 м), Западне Европе (164 м), CEMEA (Централна Европа, Блиски исток и Африка) (153,5 м), Северна Америка (148 м) и Латинска Америка (102 м). Што се тиче нових претплата током пет година почевши од 1999, Африка ?е надмашила друга тржишта с растом од 58,2%. Све чеш?е ове телефоне услужу?у системи где се гласовни садржа? преноси дигитално, попут GSM или W-CDMA, при чему се многа тржишта одлучу?у да обуставе употребу аналогних система, као што ?е AMPS.

Дошло ?е и до драматичних промена у телефонско? комуникаци?и иза сцене. Почевши са радом TAT-8 1988. године, деведесетих ?е дошло до широког прихвата?е система заснованих на оптичким влакнима. Предност комуникаци?е с оптичким влакнима ?е у томе што нуде драстичан пораст капацитета преноса података. Сам ТАТ-8 ?е могао да обави 10 пута више телефонских позива него зад?и бакарни кабл положени у то време и данаш?и каблови од оптичких влакана могу да изврше 25 пута више телефонских позива од ТАТ-8. Ово пове?а?е капацитета преноса података последица ?е неколико фактора. Прво, оптичка влакна су физички много ма?а од конкурентских технологи?а. Друго, она не испашта?у од унакрсних интеракци?а, што значи да се неколико стотина ?их лако може повезати у ?едан кабл. И на кра?у, побо?ша?а у мултиплексира?у довела су до експоненци?алног раста капацитета података по?единачног влакана.

Од помо?и комуникаци?и кроз многе модерне мреже оптичких влакана ?е протокол познат под називом Асинхрони трансферни мод (АТМ). АТМ протокол омогу?ава упореди пренос података. Он ?е погодан за ?авне телефонске мреже, ?ер успостав?а стазу за податке путем мреже и повезу?е уговор о саобра?а?у са датом стазом. Уговор о саобра?а?у у основи ?е уговор изме?у кли?ента и мреже о начину на ко?и мрежа треба да поступа са подацима; ако мрежа не може да испуни услове саобра?а?ног уговора, она не прихвата везу. Ово ?е важно ?ер телефонски позиви могу преговарати о уговору тако да им се гаранту?е константне брзина преноса, нешто што ?е осигурати да глас позивача не буде успорен у деловима или потпуно одсечен. Посто?е конкуренти за АТМ, попут Мултипротоколне замене натписа (MPLS), ко?и обав?а?у сличан задатак и очеку?е се да ?е у буду?ности заменити АТМ.

Телекомуникациони оператори

• Телекомуникациони оператори
• Мобилни оператори
• Интернет сервис прова?дери
• Кабловски оператори

Технологи?е

• Приступна мрежа
• Рутери
• Мултиплексери
• Модеми
• VoIP уре?а?и
• Мерни уре?а?и
• Софтвер
• Чипови

ТВ-станице

• Фреквенци?ски спектар
• Списак ТВ-станица
• Телевизи?а

Радио-станице

• Фреквенци?ски спектар
• Списак радио-станица
• Радио

Скупови и манифестаци?е

• InfoFest
• ТЕЛФОР
• Cebit
• WiMAX World

Стандарди у телекомуникаци?ама

• IEEE Ethernet

Спо? рачунарске индустри?е и телекомуникаци?а

Стари модел по коме ?е ?едан рачунар обав?ао све послове у неко? организаци?и заме?ен ?е новим моделом где посао могу да обав?а?у више ме?усобно повезаних рачунара. Такви системи су рачунарске мреже. Почеле су да се ?ав?а?у 70-их и 80-их година и оне представ?а?у спо? рачунарске индустри?е и телекомуникаци?а ?ер рачунари унутар такве мреже могу ме?усобно да комуницира?у (разме?у?у?и податке). Разво? рачунарских мрежа и да?е тра?е.

Због брзог напретка технологи?а, рачунарска индустри?а и телекомуникаци?е су се практично стопиле бришу?и разлике изме?у прикуп?а?а, преноса, складиште?а и обраде података. Поред тога, нема више суштинске разлике изме?у преноса података, звука и видеа. А разлике изме?у ?еднопроцесорских и вишепроцесорских рачунара, као и различитих врста мрежа, постале су ма?е изражене.

Због све ве?е потребе данаш?их организаци?а за разменом података долази и до све ве?ег преклапа?а рачунарске и телекомуникационе индустри?е као и до разво?а интегрисаних система ко?и могу да преносе и обра?у?у све типове података и информаци?а.

Види ?ош

• Личности у телекомуникаци?ама
• Закони из области телекомуникаци?а
• Радио-таласи

Литература

• Goggin, Gerard (2011). Global Mobile Media. New York: Routledge. стр. 176. ISBN 978-0-415-46918-0. 
• OECD (1991). Universal Service and Rate Restructuring in Telecommunications. Organisation for Economic Co-operation and Development (OECD) Publishing. ISBN 92-64-13497-2. 
• Wheen, Andrew (2011). Dot-Dash to Dot.Com: How Modern Telecommunications Evolved from the Telegraph to the Internet. Springer. 

Спо?аш?е везе

• International Teletraffic Congress
• International Telecommunication Union (ITU)
• ATIS Telecom Glossary
• Federal Communications Commission
• IEEE Communications Society
• International Telecommunication Union
• ?Ericsson's Understanding Telecommunications”. Архивирано из оригинала 13. 04. 2004. г. Приступ?ено 10. 01. 2020. CS1 одржава?е: Неподобан URL (веза) (Ericsson removed the book from their site in September 2005)}-